"Đokoviću, digni glas, ne trpi nepravdu!"
Pismo Jankovića prenosimo u celosti:
"Dragi gospodine Đokoviću,
Pre svega, želeo bih da Vam se zahvalim za sve što ste Vi i Vaša organizacija uradili da pomognete našim ljudima, i zalažem se da moja organizacija nastavi da Vas podržava najbolje što može.
Pročitajte još:
* "Novak ima nestvarnu sezonu, svi želimo da ga pobedimo"
* "Novak nije najbolji u istoriji, ali je na putu da to bude"
Bio sam neodlučan da Vam pišem povodom #NoKosovoUnesco peticije, i odoleo sam savetima mnogih da uradim to mnogo ranije. Ono što je promenilo moje mišljenje bio je razgovor sa Ocem Nektariosom Serfesom, koga ste upoznali u Bojziju, u Ajdahu pre par godina, i dali ste mu karte za prvi red vašeg meča. Napori Oca Nektariosa Serfesa da obezbedi osnovne ljudske potrebe Srbima na Kosovu u proteklih 20 godina su, kao što i sami znate, dostojni jednog sveca. Razgovarali smo satima o poteškoćama naših svetih mesta i problemima koje njihovi žitelji doživljavaju na Kosovu, ali jedna priča me duboko dirnula. Otac Nektarios se prisetio svog puta u zapušteni manastir srpskih monahinja, koje su proživele neizrecive tragedije otkad su počeli konflikti na Kosovu. Krenuo je na isti put na koji je išao svake godine, u manastir, kako bi pružio pomoć u vidu materijalnih stvari koje Vi, i ja, kao i većina ljudi na Zapadu smatramo potpuno normalnim u današnje vreme, a to su, drva za ogrev, svinje i seme za povrće. Ovom prilikom, sestre monahinje su se izvinule Ocu Nektariosu jer nisu imale hranu, samim tim nisu imale ništa čime bi ga poslužile osim supe. Mislio sam da se ovaj događaj odigrao u jeku rata, ali kada mi je Otac rekao da je to bilo prošle godine, oči su mi zasuzile. Biti lišen svega do te mere da nisi u mogućnosti da ponudiš hranu gostu koji ti dolazi sa darovima je veliko poniženje, naročito znajući običaje u našoj kulturi, i činjenici da su ove žene posvetile svoj život bogu i molitvi.
Svet žmuri i
podržava zlo
Većinom glasova Izvršnog saveta Kosovo je predloženo za prijem u Unesko. Za je glasalo 27 članova tog tela, 14 protiv, a 14 je bilo uzdržano. Konačnu reč o prijemu Kosova daće Generalna konferencija Unesko u novembru.
Vi ste najveći sportista koji je ikada potekao sa naših prostora, jedinstven u svojim dostignućima, iako znamo da smo ljudi sa puno vrhunskih sportista. Savršeno razumem da Vi morate zadržati svoj apolitičan stav, i da su Vaši kritičari nestrpljivi i čekaju da napravite i najmanju grešku u tom pravcu. Ipak, vremena su takva da čovek mora, bez obzira na teškoće i posledice odluka, da deluje u skladu sa svojim instinktima i moralom. Unesko će verovatno nagraditi razarače našeg duhovnog i materijalnog nasleđa i identiteta na Kosovu i ozakoniti genocid nad našim ljudima iz mesta odakle obe naše porodice vode poreklo. Stoga je naša peticija više od prostog sakupljanja potpisa koji bi uticali na odluku Unesko-a, ona je prilika da pokažemo Srbima na Kosovu i Metohiji, i hrabrim monahinjama koje sam pomenuo, kao i onima koji pate i muče se u enklavama svakodnevno, da mi brinemo za njih, da ih nismo zaboravili, i da je cela Srbija uz njih.
Peticija će kasnije biti ponovo iskorišćena kao baza podataka onih pojedinaca koji su posvećeni cilju, i koji su spremni da se organizuju i zaista pomognu svakom manastiru, svakoj crkvi, i svakoj porodici na Kosovu, bez obzira na Unesko odluku.
Na kraju, želeo bih da istaknem da je Muhamed Ali na vrhuncu svoje slave, kao najbolji sportista na svetu, doneo kontroverznu, ali u isto vreme i plemenitu odluku, da podrži Malkoma Iksa, i time zauvek osvojio srca svojih ljudi. Džordž Forman nije to učinio, i po njegovom povlačenju u penziju, njegovo ime je retko kad bilo pomenuto. Ne trpeti nepravdu, i stajati na pravoj strani i strani istine, danas je jako teška stvar. Molim Vas, da potpišete i podelite našu peticiju.
Iskreno Vaš,
Filip Filipi Janković"