Teatar za glumicu iz Pešte

Istorija pozorišnog života u Bečkereku, potonjem Zrenjaninu, vezuje se za pozorišne trupe učitelja Marka Jelisejića u 18. veku. On je još 1787. sa đacima priređivao predstave. Izgradnjom prve pozorišne scene i zgrade pozorišta 1839. godine počinje pravi pozorišni život, a danas je to najstarija pozorišna zgrada u Srbiji.

Tada je zgrada žitnog magacina u Zrenjaninu preuređena u pozorište gde je smeštena najstarija barokna scena u zemlji. 

Zrenjaninu se i danas pripoveda legenda koja kaže da je pozorište nastalo iz ljubavi jednog imućnog građanina prema čuvenoj peštanskoj glumici. Da bi je nekako doveo u grad, izgradio je pozorište, i to u blizini svoje kuće.

Tako je bečkerečko pozorište jedno od najstarijih teatarskih zdanja u Jugoslaviji. Današnji spoljašnji izgled dobijen je temeljnom rekonstrukcijom i adaptacijom 1985. godine. Unutrašnjost pozorišta je zahvaljujući sačuvanim originalnim planovima autentična.

Ovde su predstave izvodile mađarske, austrijske i srpske pozorišne trupe, a pozorište im je prostor ustupalo besplatno. Po završetku Prvog svetskog rata, već 1920. uz pridruživanje članova Diletantskog društva mladih Srba, u Velikom Bečkereku se formirala pozorišna sekcija, potom Sokolsko pozorište Matica. Ipak, tek 1946. dobilo je stalnu glumačku postavu.

Prvoslav Zakovski Zaka je punih 46 godina na pozorišnim daskama. Iako je u penziji, on i danas ne odbija uloge.

- Ovo pozorište i dan-danas vidim kao svoju mirnu luku. Užičanin Radomir - Raša Plaović, čuveni srpski glumac, iz gimnazijskog amaterskog pozorišta odveo me je u pravo pozorište. On nije propuštao priliku da mi u nekim opuštenim trenucima, onako uz čašicu, kaže: "Ja sam te naučio da glumiš". Mnogi su odavde pakovali kofere i odlazili kud ih je karijera vodila, ali ja sam ostao i nisam se prevario - priča Zakovski, koji i dan-danas prvu jutarnju kafu ispije sa kolegama u pozorišnom bifeu.