SAD gube vojnu nadmoć
"Američka vojna nadmoć nestaje pred našim očima. Pentagon i stručnjaci za pitanja odbrane sve vatrenije insistiraju na tome da Oružane snage SAD imaju sve više problema u pitanjima vojne dominacije“, smatra Kolbi.
Po njegovom mišljenju, ova tendencija uslovljena je pre svega jačanjem potencijalnih protivnika SAD, prevashodno Rusije i Kine. Obe zemlje, po rečima analitičara, realizuju ambiciozne i dobro osmišljene projekte jačanja vojne moći. Zbog toga je mogućnost SAD da sprovode odlučujuće vojne akcije u Istočnoj Evropi ili u zapadnim oblastima Tihog okeana – ograničena.
SAD da pređu na ograničeni rat
Po njegovom mišljenju, SAD treba ponovo da nauče da vode „ograničeni rat“. Pod tim terminom on podrazumeva koncepciju namernog ograničavanja sukoba u određenim okvirima radi minimiziranja moguće štete, ali i radi drugih ciljeva, pre svega radi očuvanja ugleda na međunarodnoj sceni.
Analitičar navodi da pretnju za vojnu nadmoć SAD predstavljaju ne samo superdržave nego i „drugostepeni igrači“, koji se na vojnom planu razvijaju zahvaljujući pristupu odgovarajućim tehnologijama. Pre svega, Kolbi misli na Iran.
Vašington pritom reaguje mlako na takve težnje. Kolbi navodi dva razloga za takvu reakciju: iznuđena budžetska smanjenja i, što je verovatno i važnije, „uporno odsustvo želje“ američkog političkog sistema da prizna „neprijatnu istinu“ o gubljenju liderske uloge.
Autor naglašava da će oni koje Vašington smatra svojim konkurentima u vojnoj sferi u budućnosti biti samouvereniji i jači nego što su bili u periodu nesporne američke hegemonije. Rusija i Kina sada su jednostavno bogatije i moćnije nego što su bile devedesetih godina, kaže Kolbi. I ne samo to, one nastavljaju da jačaju svoje oružane snage kako bi bacile izazov ka SAD, objašnjava analitičar.
Realnost je takva da SAD teško da će uspeti da sačuvaju vojnu nadmoć na onom nivou kakav je nekada bio, zaključuje Kolbi i dodaje da gubitak te prednosti više neće dopuštati Vašingtonu da diktira svoje uslove drugima.
Drugim rečima, SAD će uspeti da sačuvaju neke vojne prednosti, ali neće moći potpuno da kontrolišu tok mogućeg rata, dodaje američki analitičar. Ako Vašington i dalje bude vodio ratove rukovodeći se principom da SAD moraju „odlučno da dominiraju“ i da pobeđuju protivnike, to može dovesti do posledica težih od onih koje su se mogle očekivati od delovanja Sadama Huseina ili talibana.
Američki analitičar predlaže svoju varijantu razvoja američke vojne strategije u periodu kada Vašington više ne može da zadrži lidersku poziciju.