"Skadarlija mi daje snagu za život"
- Spadam među one koji mnogo vole posao kojim se bave, a za to imaju i talenta, Bogu hvala. To smatram velikim darom i srećom, te pokušavam, koliko god mogu, da mi tu sreću ništa ne poremeti. Pokušavam da pobedim negativan uticaj opšte situacije i u zemlji i u svetu, da bi sačuvala radost igre, osmeh na licu, psihičko zdravlje. Nije nimalo jednostavno, ali još uvek uspevam da se bavim glumačkim poslom u ovoj zemlji. I to ne u pozorištu-kutiji, instituciji, bilo kako se ona zvala, već kao slobodan umetnik na samom izvorištu, u boemskoj Skadarliji - kaže Ljiljana Jakšić.
Kakva iskustva nosite iz Skadarlije? Kako izgleda vaš radni dan u ovoj boemskoj četvrti?
- Skadarlija, jedno od najznačajnijih mesta u Beogradu, značajna kulturno boemska baština gde su nekada sedeli, družili se, nalazili inspiraciju, dane i noći provodili naši najveći umetnici: Čiča Ilija Stanojević, Ljubinka Bobić, Žanka Stokić, Dobrica Milutinović, Branislav Nušić, Đura Jakšić, Rade Drainac... Ja se danas na taj način bavim Skadarlijom, igram 60-minutnu predstavu o njoj. Da bi se neko na taj način bavio Skadarlijom, a ja to radim 14 godina, on mora biti spreman za to. Mora imati postavljen glas, tehniku, dikciju, osećaj za prostor i kontakt sa publikom, mora mnogo toga da zna kao i da barata znanjem u pozorišnom smislu, mora znati da nosi kostim iz davnih vremena, i sve to kroz određeni lik koji tumačim. To se može naučiti samo na akademiji i dugogodišnjem bavljenjem glumačkim pozivom. Drugačije nema trajanja.
Pomoć dobrih ljudi
Kako je biti samohrana majka u Srbiji?
- Biti samohrana majka u našoj zemlji znači da se ne možeš uzdati u pomoć države, na žalost. Jedino se možeš nadati pomoći od dobrih ljudi oko tebe, a još uvek ih ima spremnih da priskoče i pomognu na razne načine. I u mom slučaju baš ništa nije pomogla država Srbija, ali jesu divni ljudi - Gordana i Momčilo, Natalija, Lana, Bilja, Neca i Olja, Zoka, Anđelka...
Igrale ste velike uloge u antičkim tragedijama, ali ste popularnost stekli kao Salveta...?
- Ah, Salveta. Divno je igrati male ljude sa velikim razlogom, a Salveta mi je donela ogromnu popularnost, što je deo mog posla i ja nemam problem sa tim. Možda neko drugi ima, ja ne.
Kako vidite stanje kulture?
- Stanje u kulturi je, na žalost, takvo kakvo jeste. Moje viđenje ne može ništa popraviti samo sam, kao i svi, na velikom gubitku zbog toga.
Da li ima neka uloga koju ste želeli da igrate u pozorištu, a niste je dobili?
- Bogu hvala na najvećem daru u životu, postala sam majka jedne divne, radosne, preslatke Darije! I to mi je najlepša uloga u životu. Sve ostalo je manje važno.
Nema velikih i malih uloga
Da li vam je naporno da radite svako veče s obzirom na to da imate malo dete?
- Radim skoro svake večeri i to me je uvek radovalo, jedino mi je teško odvajanje od Darije. Iza mene je mnogo odigranih uloga, neke su igrane i više od deceniju - Jokasta, Kasandra, Grusenjka, Vojvotkinja od Jorka, Veselinka, Doživotni posetilac, Mačak Toša, Salveta, Ruža... Sve su mi drage i nema malih i velikih uloga samo dobro ili loše odigrane - kaže Ljiljana.