Evropski front za srpsko Kosovo
Naš drugi cilj je da razgovaramo sa ljudima u našim zemljama o opasnoj političkoj, socijalnoj i ekonomskoj situaciji u tom delu Evrope, ističe Majk Miler iz Drezdena u razgovoru za "Vesti".
- Kosovo je jedan od najvećih primera genocida, ugnjetavanja i stranih interesa u novijoj istoriji. Ali, za nas je nesporna činjenica da je Kosovo srce Srbije. Istorijski, kulturno i verski. Dakle, za nas je bilo vrlo jednostavno da odlučimo da donesemo humanitarnu pomoć i pomognemo onima koji trpe, koji se bore da se odupru, potvrde ili očuvaju sopstveni identitet. To je naš prioritet - ističe naš sagovornik.
Duhovna snaga u svetinjama
Majk Miler ističe da je dolazak na Kosovo i na druge načine uticao na njegov život. Pre te posete, bio je ateista.
"Međutim, kada smo posetili Dečane, Gračanicu i Zočište osetio sam neku duhovnu snagu. Osetio sam da me nešto dotaklo, nešto što ne mogu da objasnim rečima. Isti osećaj sam imao i ove godine, kada sam stajao kraj ruševina crkve Svetog Spasa u Prizrenu", priča Miler.
ESFK je osnovao Mateo Kaponeti i do sada ima aktivne pristalice iz cele Evrope.
- Mi smo obični mladi ljudi iz svih slojeva društva: studenti, radnici, IT stručnjaci, medicinske sestre, mehaničari, inženjeri, majke, očevi... ljudi čista srca, prave i jake vere u bolje i zdravije društvo. Želimo da skrenemo pažnju da se ne slažu svi ljudi iz zapadne i centralne Evrope sa NATO agresijom i njenim direktnim i indirektnim posledicama. Želimo da damo Srbima glas u našim matičnim zemljama, jer je u zapadnim medijima tišina ili se šire laži o istinskoj istoriji rata 1999. godine i trenutnoj situaciji na KiM - dodaje Majk Miler.
Svako od članova, ističe on, ima posebne razloge zašto želi da pomogne Srbima na KIM.
- Za svakoga od nas, priča je pomalo drugačija. Za naše prijatelje iz Češke, povezana je sa istorijski dugom i dubokom vezom češkog i srpskog naroda. Ja, kao Nemac, smatram da u istoriji naša dva naroda (Nemaca i Srba) ima više ujedinjujućeg, nego onoga što nas deli. Posebno, kada je reč o suočavanju sa ubistvom i progonom, pljačkom domovine i uništavanjem kulture i identiteta - objašnjava Miler.
Upravo posredstvom prijatelja iz Češke je, kaže, saznao o dešavanjima na Kosovu.
- Prošle godine oni su me pozvali da pođem sa njima, i to je bio moj prvi odlazak na KiM. Od tada sam počeo da čitam i učim sve što mi je došlo ruku o istoriji KiM iz 1389, pre tog perioda, ali i do današnjih dana. Tada smo, između ostalog, posetili osnovnu školu "Dositej Obradović" u Orahovcu. Kada sam video kako sijaju oči dece, kao su srećna jer smo doneli neke tako jednostavne stvari poput olovaka, novih svezaka, ostao sam bez teksta. Sve što sam video tih septembarskih i oktobarskih dana, o životu i muci Srba na njihovoj svetoj zemlji, na mane je ostavilo dubok utisak. Tako je nastao nemački ogranak Evropskog fronta solidarnosti za Kosovo - kaže naš sagovornik.
- Septembra ove godine, vratio sam se sa prijateljima iz zemalja cele Evrope. Bili smo aktivni i preko godine: za četvoro dece na severu KiM poslali smo toplu zimsku odeću, koš za dečje igralište, pa i ikone učenicima da imaju duhovnu zaštitu u učionicama... - nastavlja naš sagovornik.
Protiv učlanjenja Kosova u Unesko
Evropski front solidarnosti za Kosovo izjasnio se protiv učlanjenja Kosova u Unesko.
- Trenutna debata o prijemu u Unesko je nastavak rata drugim sredstvima i razvodnjavanje legitimnih strahova srpske manjine. Prenos odgovornosti za srpsku kulturnu baštinu i verske objekte na Kosovu i Metohiji na Vladu Republike Kosova treba da bude odbijen. Do danas, ova sveta mesta, moraju da čuvaju i obezbeđuju strana policija i Kfor od napada ekstremnih Albanaca. Zato osuđujemo pokušaj da se stvori osnova za veštačke države u Unesko. Kulturno i sveto nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji, njihova kultura i identitet morju biti zaštićeni! Stoga: ruke dalje!, poručili su u svom saopštenju objavljenom na sajtu: http://esfkosovo.org/?p=373.
ESFK je do sada podržao školu Šarski odred, u malom selu Sevce u Štrpcu, školu "Dositej Obradović" u Orahovcu, uručili su pomoć maloj Milici Đorđević u Prizrenu, i porodici Šapić u selu Banje na severu Kosova, gde su pomogli majki Valentina i njenim četvoro školaraca Katarini, Milici, Jovani i Dejanu. Uručili su donaciju Dušku Pejaku iz Kraljeva, koji se bori i teško je ranjen u Bosni, a danas nema za lekove.
- Iskreno govoreći, većina ljudi u Nemačkoj nema saznanja o Kosovu. A oni koji imaju, često imaju pogrešna - zaključuje Miler.
Miris rodne kuće
Miler se prisetio i situacije iz Beograda kada mu je jedna devojka opisala nostalgiju za svojom kućom na Kosovu.
- Sećam se kada sam se posle posete Orahovcu 2014. godine zadržao u Beogradu i u jednom pabu upoznao jednu mladu ženu, Tamaru. Ispričao sam joj šta smo sve videli i radili, a ona mi je ispričala da njeni koreni potiču direktno iz regiona Velike Hoče i Orahovca, i da je njena porodica pobegla 1999. Pričala je da su joj baka i deka umrli od slomljenog srca zbog gubitka svog ognjišta. Rekla je "još uvek mogu da osetim miris svoje kuće". Pošle su mi suze. Kazala je, "molim te nemoj da plačeš, mi živimo" - priča Nemac.
Ne mrzimo Albance
- Mi brinemo o kosovskim Srbima, ali je veoma važno da kažem da naš angažman ne znači mržnju ili loše mišljenje i osećanja prema Albancima. Mi nemamo takve primitivne stavove. Takođe, tokom ovogodišnje misije, u septembru, upoznali smo veoma ljubazne Albance koju su nas pozvali na čaj i kafu i sa njima i imali smo dug i lep razgovor - kaže Majk Miler.