Najveće gradilište na svetu
Projekat predviđa da se izgrade dve nove kapije na Atlantiku i Pacifiku, iskopaju novi kanali i prošire stari kako bi mogli da prolaze veliki teretnjaci koje zovu panamaks. Projekat je predložen 2006. godine, a posle nacionalnog referenduma počeo je 2007. Prvo je planirano da bude završen avgusta 2014. godine na 100-godišnjicu otvaranja Panamskog kanala, ali su štrajkovi, sudski sporovi i prekoračenje troškova usporili gradnju. Izvođači radova najavljuju da će kanal biti otvoren do 1. aprila 2016. godine.
Ideja o spajanju Atlantika i Pacifika javila se posle zlatne groznice u Kaliforniji polovinom 19. veka, kad je izgrađena panamska železnica koja je znatno olakšala trgovinu i uglavnom odredila kasniju trasu kanala.
Kad je Panamski kanal izgrađen 1914. godine, bio je dug 77 km i koštao je 375 miliona dolara (danas bi to iznosilo 8,5 milijardi dolara). Pomorska trgovina je procvetala, a svetska ekonomija i privreda promenile su svoje lice. Tokom 1914. kanalom je prošlo 1.000 brodova, a samo 2008. godine 14.702 broda. Američko udruženje inženjera proglasilo je Panamski kanal jednim od sedam čuda modernog sveta.
Godišnje Panamskim kanalom prođe i oko 200 velikih kruzera koji nude luksuzna krstarenja. Postoje i manje turističke ture, a posebno su omiljena krstarenja po jezeru Gatun.
Ostrvo za naučnike
Veštačko jezero Gatun stvoreno je 1913. godine pregrađivanjem reke Čagres i tada je bilo najveće veštačko jezero na svetu. Okruženo je neprohodnom prašumom gde ne zalazi ljudska noga, pa je raj za istraživače biljnih i životinjskih vrsta u prirodnom staništu. Veštačko ostrvo Baro Kolorado napravljeno je upravo za naučna istraživanja i danas njime upravlja Smitsonijan institut.