Utorak 13.10.2015.
03:09
D. Dekić - Vesti

Preti nova katastrofa

Reuters
Bujica je prošle godina nosila cele kuće u Krupnju

Procene države su da je trećina teritorije Srbije pod rizikom od klizišta za čiju sanaciju treba izdvojiti čak 11 milijardi evra. Domaći stručnjaci, međutim, ukazuju da je situacija mnogo gora, jer je u stalnom riziku od bujica i erozije, gotovo dve trećine srpske teritorije.

Država je, prema rečima Marka Blagojevića, direktora Kancelarije za obnovu poplavljenih područja, napravila osnovni korak ka rešavanju problema formirajući katastar klizišta za celu svoju teritoriju.

Korisni lokalni alarmi

"Alarmi s kojima Hidrometeorološki zavod izlazi u javnost su korisni, ali ne i dovoljni. Moraju i lokalne uprave same da rade na brzim dojavama nadolazećeg nevremena. To je uradila opština Paraćin koja ima lokalni sistem i prati i dojavljuje situaciju, a sprema se da to isto iz donacija uradi i Užice", ukazuje Milutin Stefanović.

- Izrada katastra klizišta finansira se iz donacije Vlade Japana. Moramo da znamo, pre svega, sve elemente svakog od tih klizišta u Srbiji, njegovu širinu i dubinu, da bismo mogli da napravimo spisak prioriteta u sanaciji - objašnjava direktor vladine Kancelarije za obnovu, dok iz opština u kojima saniranje nikako da se privede kraju, poručuju da će "nas nebriga podaviti".

Kiša koja sada pada već nekoliko dana, prema rečima Milutina Stefanovića, direktora Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu "Jaroslav Černi", nije toliko alarmantna.

- Kod ljudi je, međutim, prisutan veliki strah da se ne ponovi veliki potop iz 2014. godine. Ove i kiše koje će uslediti tokom nedelje su epizode, ni blizu prošlogodišnjim kakve se dešavaju u nekoliko stotina godina - pojašnjava Stefanović za "Vesti".

On, međutim, ističe da se ne sme zanemariti činjenica da pune dve decenije na ovom planu ništa nije rađeno.

- Situacija se nešto menja tek od velikih prošlogodišnjih poplava. Radi se na sanaciji šteta uglavnom iz donacija, a država i dalje ne unosi sveže investicije - pojašnjava ovaj stručnjak.

On smatra da problem sa bujičnim poplavama i klizištima ne može da se reši za godinu, dve ili pet, već permanentnim investiranjem u vodoprivredu zemlje.

- Nažalost imamo više od 14.000 bujičnih tokova i morali bi da budu evidentirani i da se utvrdi njihov stepen ugrožavanja određenog područja - kaže Stefanović.

Šumarski inženjer Jelena Čotrić iz Udruženja bujičara Srbije, upozorava u izjavi za naš list da se posle razornih poplava 2014. ukazala potreba da se pored sanacije šteta velika pažnja posveti preventivi.

- U ovoj fazi preventivnih mera data je prednost izgradnji tehničkih i biotehničkih objekata jer najbrže postižu efekat zaštite, ali svoj puni efekat postižu u kombinaciji sa biološkim radovima u slivu. Tehnički objekti su bujične pregrade koje služe za konsolidaciju korita i deponovanje nanosa iz gornjih delova sliva - pojašnjava ona za "Vesti".

Nekadašnji prvi čovek Svilajnca Dobrivoje Budimirović Bidža smatra da vlasti godinama unazad nisu imale sluha za rešenje problema.

- Da su bar podizane hidrocentrale, one bi regulisale protok vode i ne bi imali ovoliko problema od većih kiša. Ovako je 90 odsto ista muka i ista bruka, a prošlogodišnje poplave su samo poslužile za nedozvoljene radnje poput pranja para i tendera za poslove preko reda - kazao nam je Budimirović.

- Ne bi u Svilajncu i okolini došlo do štete od nevremena prošle godine samo da je bilo više pameti. Nema je ni sad, pa ne daj Bože novih poplava, biće potopa. Što se tiče urađenog od prošle godine, malo je toga i nije dobro. Kamenje ispod mosta koje je trebalo da spreči odron, odnele su već prve veće kiše - kaže Dobrivoje Budimirović Bidža.

Projekti za zaštitu od bujica

"U Institutu Jaroslav Černi, Zavod za zaštitu od bujica i erozije, urađeni su projekti za 18 bujičnih pregrada. Ovi objekti su izgrađeni u toku 2014. i 2015. sredstvima UNDP-a na teritoriji osam opština, i to Krupnja, Malog Zvornika, Vrnjačke Banje, Loznice, Osečine, Ljubovije, Kosjerića i Bajine Bašte. Slični su projekti za bujične vodotoke na teritorijama opština Ub, Trstenik, Negotin i Kladovo", kaže Jelena Čotrić i dodaje da su bujičnim poplavama ugrožene i teritorije opština Šabac, Valjevo, Pecka, Kraljevo, Ćuprija, Paraćin, Varvarin, Trgovište...

2022 © - Vesti online