Dinja smanjuje stres

Reč je o delovanju enzima superoksida dismutaze, već poznatog po antioksidativnom zaštitnom efektu na tkiva u organizmu.

Istraživanje francuskih naučnika, u kojem je učestvovalo 70 ispitanika, pokazalo je da oni koji su dobili kapsule sa ovim enzimom imaju znatno manje simptoma stresa i umora nego ispitanici koji su dobili placebo.

Uzimanje enzima je rezultiralo je znatno boljom koncentracijom, smanjenjem nervoze i poboljšanim kvalitetom sna.

Dinja je jednogodišnja biljka poreklom iz Azije, a pripada porodici Cucurbitaceae ili bundeve.

U Kini je bila poznata već 1.000 godina pre nve ere. U Bibliji se spominje da su Izraelci, kada su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom, a posebno za dinjom.

Slike iz gradova Herkulanum i Pompeja (79. g.) ukazuju da su i Rimljani poznavali dinju.

Energetska i nutritivna vrijednost

Dinja pripada grupi voća, za koju se preporučuje konzumiranje 2-4 puta dnevno.

Niska energetska vrednost dinje i veliki udeo vode glavne su krakteristike dinje. Plod za konzumaciju mora biti potpuno zreo.

Energetska vrednost dinje iznosi samo 34 kcal na 100 g sveže namirnice.

U 100 grama svjže dinje u proseku ima 91 g vode, 0,1 g masti, 0,8 g belančevina, 7,9 g ugljenihidrata, 8 g šećera i 0,9 g vlakana.

Dinja je veoma bogata vitaminom C (31% od RDA u 100g). Sadrži i druge vitamine i minerale u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, željezo, magnezij, bakar, kalij, mangan, fosfor.