Jutarnji u Vučićevom selu: Gde su ti preci koje su ubile ustaše?
"Pitate pogrešnog čoveka, celu moju porodicu ubile su ustaše i sada tražite da kažem nešto pohvalno o jednom od ljudi koji je u najmanju ruku tražio dobar izgovor da odbrani one koji su činili teške zločine", izjavio je Vučić povodom kanonizacije Alojzija Stepinca.
Tragom ove izjave novinari hrvatskog lista krenuli su u selo Vučićeve porodice kako bi pronašli nekoga ko bi mogao da svedoči o zločinima. Kao su ispričali rođaci, komšije i meštani Čipuljića, niko od Vučićeve bliže rodbine, to jest deda Anđelko, dedin brat Rade, kao i o njihova deca, dakle Aleksandrov otac, stričevi i tetka, kao ni njihova deca, nije stradao od ustaške ruke.
Jedini Vučić u Čipuljiću danas je Darko Vučić, Radetov sin. Njegova supruga Anđelka nije želela da govori o porodičnom stablu, "pogotovo ne s obzirom na loše odnose između dve zemlje".
Vaso Trifković, njihov 82-godišnji komšija koji je odrastao s Vučićima, nekada najbogatijim stanovnicima sela, ispričao je za Jutarnji list šta se dešavalo u selu tokom rata.
Prelazak u katoličanstvo
- Imao sam sedam godina kada su nas sve okupili, ustaše, ko drugi, i naredili nam da skupimo zlato i sve vrednosti i da se okupimo u gimnaziji, jer je tu bio logor. Ispratili su nas u stočne vagone i uputili prema Jasenovcu. Kada smo došli tamo, rekli su nam da je logor pun i odvezli nas dalje, skroz do Kragujevca. Nisu nas pobili, nego samo poterali. Ja sam u Srbiji završio mehaničarski zanat i vratio se u Bugojno. Tada zapravo niko od nas nije stradao. Ne znam da li je u vozu bilo i Vučićeve rodbine, ali sam siguran da nikoga nisu ubile ustaše. Za Rada, Anđelkovog brata, znam da je umro od srca u Gornjem Vakufu, Anđelko (Aleksandrov deda) poginuo je ili je ubijen 1941, ali ne zna se kako, kod Banjaluke, a drugi su pomrli. Aleksandrovi stričevi Antonije zvani Braco, Kojo i Mile, koji je poginuo na motoru u saobraćajnoj nesreći, dok je njihova sestra, Aleksandrova tetka, umrla. Ostao je zapravo samo Anđelko zvani Bato, Aleksandrov otac. Raselilo se to po svetu, bila su to teška vremena. Ko je imao priliku, prelazio je na katoličanstvo, da se spasi, pa su tako uradili i Vučići, i to Anđelkova linija, znači Aleksandrova. Ne možete im zameriti, takva su bila vremena - ipričao je Vaso.
Pored kuće Darka Vučića u Čipuljiću danas su ruševine rodne kuće dede Anđelka, ali i vikendice koju je pored kuće napravio Aleksandrov otac. Obe građevine su uništene devedesetih godina, verovatno od strane Hrvata, koje su kasnije proterali Bošnjaci.
Iza ruševina živi Šerif Redžić koji je parcelu kupio od Vučićeve tetke koja je, kako kaže, umrla u Bijeljini osamdesetih godina.
- Lepo pišite o njemu, nije on ratni zločinac, na početku je pogrešio što je bio s onim majmunom Šešeljem, ali je došao na svoje, fin je čovek - kaže Šerif, potvrđujući navode komšije Vase o porodičnom stablu Vučićevih.
Srba bilo 9.000, sada ih je 100
Pravoslavni sveštenik iz sela, Slaviša Đurić, kaže da su Vučići proživeli veliko stradanje, kao i svi Srbi u Čipuljiću, gde ih danas živi jedva 100, a pre rata ih je bilo više od 9.000. On nije mogao da pomogne u rekonstrukciji događaja tokom Drugog svetskog rata jer su tokom rata devedesetih nestale sve crkvene knjige.
- Deda Anđelko je bio adžija, posetio je božji grob u Jerusalimu, bio je imućan i cenjen, bavio se uzgojem konja za trke. On je ubijen u jednom selu kraj Banjalluke, to se pretpostavlja, nema zapisa, ali budimo realni, svi mi znamo koje su vojske gde ratovale - priča sveštenik.
Grob dede Anđelka je na mesnom groblju iza crkve, kao i grobovi ostale Vučićeve rodbine. Sudeći po godištima ispisanim na spomenicima porodice Vučić, svi su doživeli starost, baka Dragica, Anđelkova supruga, umrla je 1992, stric Mile poginuo je 1964. godine, daljnja rodbina; Petra 1976, Radoslava 1984, Višnja 1991. godine...