Stefanov najsrećniji dan

Kakva je takva je, zadovoljni su što imaju ponovo krov nad glavom, što mogu da se sklone od kiše i snegova, što ćerka 37-godišnja Stana, njen suprug 50-godišnji Vlado i njihovo dvoje dece 11-godišnji Stefan i sedmogodišnji Domenik ne moraju više da se potucaju po tuđim stanovima u Republici Srpskoj, odakle su ih često deložirali. Dobro se slažu i sa komšijama Bošnjacima, deca pohađaju školu, uče po bošnjačkom programu, ali i druže se, dolaze jedni drugima na rođendane...

- Sve bismo mogli da zaboravimo, sve naše muke, jer smo ponovo na rodnoj grudi, ali teško je živeti ni od čega. Pre rata u Gornjim Jaruškama živela je 21 srpska porodica. Danas smo mi Gligići jedni jedini... Vratili smpo se 2009. godine ali niko od nas nema zaposlenje, mi smo jedina srpska povratnička porodica u ovom delu Ozrena. Živimo isključivo od onoga što posejemo ili uzgojimo. Udaljeni smo 20 kilometara od sedišta opštine Lukavac. 

Prvih meseci po povratku cepali smo i prodavali drva, sve dok nismo shvatili da je reč o neoznačenim minskim poljima... Sačuvali smo glavu, i više se ne bavimo tim poslom, jer nikad se ne zna kada će eksplodirati mina... Imamo jednu kravu i višak mleka svako jutro razvozim komšijama, tu kapne neka marka, ali sve je to nedovoljno za neki novi i bolji život - priča nam Stana, vredna domaćica čije su domaćinstvo ovih dana posetili gosti iz Petrova i uručili im poklone kojima su se najviše obradovali dečaci.

- Ova porodica se vratila na svoje ognjište ali muku muči za goli opstanak, ovo je samo kap u moru njihovih minimalnih potreba i zato im se mora mnogo više pomoći. Ovim ljudima se mora pomoći kroz zapošljavanje, kroz druge vidove. Ovaj dar deci je samo mali gest pažnje. Teški uslovi života porodice Gligić treba da opomenu sve nas na veću humanost, jer Stana i njena dva maloletna sina žive u velikoj nemaštini - istakao je Ozren Petković, načelnik opštine Petrovo.

Porodici Gligić, pokloni su i do sada stizali od opštinske organizacije Crvenog krsta Petrovo i meštana zaseoka Pjeskulje u naselju Kakmuž. Od ozrenskih domaćina Nenada Božića, Brane Dujkovića i Nebojše Popovića i drugih humanih ljudi Gligići su dobili frižider, krevet, televizor, tepih, prehrambene i higijenske artikle i skromnu novčanu pomoć.
Domaćin Rajko Gligić kaže da mu je svaka pomoć dragocena. Bio bi srećan kada bi im neko poklonio polovni motokultivator kako bi lakše obrađivali zemlju u Jaruškama. Stana Gligić i njena deca imaju drugačije želje:

"Samo neka dečaci dobiju nove čizme za zimu, lakše će im biti da idu u školu" kaže majka, a dečaci Stefan i Domenik sanjaju kompjuter... Želja mnogo, a mogućnosti malo.