Turska postaje spasilac Evrope?

- Evropska unija i Turska moraju da rade ruku pod ruku i da razviju zajedničku politiku zaštite tih nesrećnih ljudi koji dolaze kod nas - rekao je Junker.

On je dodao da je ovonedeljna poseta islamsko-konzervativnog premijera Redžepa Erdogana Briselu dala rezultate i da će oni biti objavljeni u obliku memoranduma o sporazumevanju između EU i Turske.

Kako se pretpostavlja, memorandum će sadržati odrednice o ukidanju viznog režima za državljane Turske, zatim odrednicu o finansijskoj pomoći Turskoj za zbrinjavanje izbeglica, kao i nagoveštaj mogućnosti ponovnog otvaranja pregovora o prijemu Turske u EU.

Ovi pregovori su praktično zastali još 2005. godine kada je Turska, istog dana kada i Hrvatska dobila status kandidata za članstvo u EU.

U vrlo otvorenoj raspravi, neki poslanici EP su na toj sednici podsetili na doskorašnje kritike upućivane islamsko-konzervativnoj vladi Redžepa Erdogana: na kršenja ljudskih prava, represije protiv Kurda i zatvaranja očiju pred masovnim prolaskom dobrovoljaca preko njene teritorije ka tzv. Islamskoj državi.

- Možete da držite lekcije Turskoj, ali ta zemlja je sada za nas ključni i najbolji partner u okruženju - rekao je predsednik EU Donald Tusk, dodavši da je oko tri miliona izbeglica iz Alepa u Siriji na putu za Evropu i ocenivši da bi "sukob u Siriji mogao da preraste u treći svetski rat".
Tusk je poručio da dilema u odnosu na Tursku mora sada da se razreši i konstatovao da je Turska još i ponajbolji partner EU u odnosu na druge zemlje iz okruženja koje su potencijalni partneri u izbegličkoj krizi.

Turskom premijeru Erdoganu aktuelna kriza ide naruku jer se 1. novembra u njegovoj zemlji održavaju parlamentarni izbori. Erdogan očekuje da će dobiti poene zbog toga što se nametnuo kao partner EU, koja ga je do sada kritikovala i otvoreno podržavala opoziciju tokom neuspelog "turskog proleća" prošle godine, da bi sada bila primorana da ga dočeka sa crvenim tepihom i još kao spasioca.

Turska je, naime, od početka rata u Siriji primila dva miliona izbeglica i tvrdi da je za njihovo zbrinjavanje potrošila sedam milijardi evra, a da se EU pri tom gotovo uopšte nije zanimala šta se dešava, ni kakve posledice iz toga mogu da proiziđu.

Sada kada je u Turskoj brana otvorena i talas izbeglica krenuo na Zapad, države EU su u panici i ne nalaze odgovor na krizu koja preti da ih destabilizuje u političkom i ekonomskom smislu. Plan EU za rešavanje izbegličke krize nema jedinstvenu podršku, ali se svi slažu da izbeglice treba blokirati u Turskoj kako uopšte ne bi prešle Sredozemlje i tako ušle u EU. Uloga Ankare za blokiranje Mediterana zato će biti odlučujuća.