Bolest prazni štale na Pešteru
- Bolesno goveče ne pokazuje nikakve simptome, ode na ispašu i dok pase padne ili ga ujutru uginulo nađete u štali. Ja sam ostao bez dva bika, vredna oko 3.000 evra, a drugi stočari bez još osam grla, bojimo se da će bolest tek uzeti maha - žali se Vaso Rakočević, vlasnik 60 rasnih krava-muzara i još 40 grla krupne stoke i član Izvršnog odbora Udruženja farmera sa Donje Pešteri.
On dodaje da su nakon više intervencija stočara došli veterinari iz Sjenice i uzeli uzorke koje su, kako su im rekli, poslali na analizu u Veterinarski institut u Kraljevu.
- Sve ukazuje da je u pitanju šuštavac, ali zvanične potvrde još nema. Apelujemo na Republičku upravu veterine i Ministarstvo poljoprivrede da se trgnu, da ozbiljno shvate problem i da preduzmu sve kako se bolest ne bi proširila - ističe Rakočević.
Ako se radi o šuštavcu, nema razloga za strah od epidemije.
- Ova bolest se ne može, sem u retkim slučajevima, preneti sa jednog govečeta na drugo, niti na ljude. Radi se o oboljenju lokalnog karaktera koje se obično pojavi na jednom području i tu se i lokalizuje - ističe Zoran Debeljak iz Veterinarskog instituta u Kraljevu.
Država zatajila
Kad se inficira klostridijom, govečetu uglavnom nema spasa, inkubacija traje dva-tri dana i potom sledi uginuće. Jedini način da se stoka zaštiti jeste preventivna vakcinacija koje u ovom kraju nije bilo godinama. Nakon što je uništen Veterinarski zavod u Zemunu, Srbija je ostala bez svoje vakcine za ovu i mnoge druge stočne bolesti. Vakcine iz uvoza su znatno skuplje i do njih stočari teško dolaze. Država ništa ne čini da im pomogne i zaštiti stočni fond.
Šuštavac je zarazna bolest, izaziva je bakterija klostridija koja se najčešće nalazi u zatrovanoj zemlji (lešine, izgorela i trula trava i sl.). Bakterija u organizam stoke najčešće stiže ispašom, a posebno su osetljiva goveda kod kojih se menjaju zubi i koja su podložna infekciji. Na zaraženom govečetu, na međumišićnom i potkožnom tkivu pojavljuju se endemi koji na pritisak šušte, otuda i naziv šuštavac.