Reklame na stratištu
I dok lokalne vlasti godinama ulažu ozbiljan novac kako bi uredile i obeležile sva stratišta Hrvata poginulih od 1991. do 1995. godine, obeležavanje mesta stradanja Srba nije ni na kraj pameti. Da apsurd bude kompletan, to važi ne samo za period poslednjeg rata, već i za stratišta koja datiraju iz perioda Nezavisne Države Hrvatske.
Tako je ova zgrada jedno od rugla grada, a da nije bilo SDSS-a i Udruženja antifašista, ne bi se ni znalo da je na toj zgradi postojala spomen-tabla koja ukazuje na zločine koji su se odigravali u Drugom svetskom ratu.
Ljudi u vagonima
Ne postoje tačni podaci koliko je ljudi pobijeno ili odvezeno u Jasenovac, ali Đokić navodi da postoji dokument prema kome je, samo 26. i 27. avgusta 1942, za Jasenovac otišlo 25 vagona, od čega je pet vagona bilo puno žena i dece.
- Po dolasku u Jasenovac žene su sa decom prebačene preko Save u Gradinu gde im se gubi svaki trag - navodi naš sagovornik.
- Poneti istorijom koja za većinu desničarskih partija u Hrvatskoj počinje od 1991. godine, nekome je i ta tabla zasmetala. Obnovili smo je 3. jula, tačno 30 godina nakon što je 1985. na mestu ustaškog zatvora u "crvenom magacinu" postavljena prvobitna spomen-ploča. Sada će barem neki slučajni prolaznik znati šta se skriva iza reklamnih panoa - priča Lazo Đokić, predsednik Udruženja antifašističkih boraca i antifašista grada Vukovara i član Predsedništva Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.
Prvobitna ploča je stradala pre nekoliko godina, a kako postavljanje nove ne bi proizvelo međunacionalne tenzije, izrađena je replika prvobitne na kojoj piše: "U ovoj zgradi u vrijeme najžešćeg terora ustaškog Pokretnog prijekog suda mučeni su i zatvoreni rodoljubi i članovi NOP-a iz 61 mesta Srijema i šire, koji su kasnije strijeljani na Dudiku, a veliki broj ih je transportiran u ustaški logor Jasenovac."
Đokić ističe da je reč o mestu koje je tokom Drugog svetskog rata služilo kao improvizovani logor, a između 1941. i 1945. i kao utovarna stanica za Jasenovac.
Stratište Dudik
Od 1942. do 1943. godine u Dudiku su pripadnici Župske redarstvene oblasti NND, ubijali pripadnike NOP Jugoslavije, saradnike i civile uhapšene u znak odmazde zbog akcija partizanskog pokreta na Fruškoj gori. Po završetku Drugog svetskog rata, Komisija za utvrđivanje ratnih zločina izvršila je ekshumacije i pronašla ostatke 384 tela. Oni su sahranjeni u Kosturnici u centru Vukovara, a na Dudiku je izgrađen memorijalni kompleks sa spomenikom koji je uradio arhitekta Bogdan Bogdanović. U toku je obnova tog kompleksa.
- Stvaranjem Nezavisne Države Hrvatske, Vukovar je postao sedište Županije Vuka, koja se prostirala sve do Zemuna. Župan Viktor Tomić je bio i sudija i dželat za teritoriju celog Srema, a toliko je uživao u svom poslu da je nemačka komanda na kraju reagovala i 1943. godine izdejstvovala od vrha NDH da bude smenjen - priča Đokić i dodaje da je ideja da se od ove zgrade napravi spomen-muzej u kome bi se nove generacija učile tamnim stranicama prošlosti.
- Mada se zaklinju u antifašističku tradiciju, sve vladajuće partije u Hrvatskoj do sada su se u praksi ponašale upravo suprotno. Vukovar je poslednjih godina najočigledniji primer modernog fašizma koga se ni Hitler ne bi postideo - zaključuje Lazo Đokić.