Srbija sve više stari (2): Negovatelji kao rudari
- Pogađa stariju populaciju, a čini je oko 50 odsto svih demencija. Brojke obolelih su zastrašujuće i rastu. Procenjuje se da u svetu trenutno od Alchajmera boluje oko 36 miliona ljudi, a kod nas po nekim procenama oko 100.000. Kako je ljudski vek produžen, u budućnosti nas očekuje još veći porast obolelih. Radi se o neizlečivoj i nedovoljno ispitanoj bolesti mozga. Na prve znake bolesti većina ne obraća pažnju jer su to zaboravljanje, otežan govor, dezorijentisanost, gubitak stvari - kaže sagovornica "Vesti" podsećajući da je u Gerontološkom centru Beograd prošle godine otvoreno odeljenje namenjeno upravo pacijentima obolelim od Alchajmera, ali da se već neko vreme susreću a problemom nedovoljno zaposlenih.
Srbija sve više stari:
Inače, na ovom odeljenju nepokretnih i zavisnih od tuđe nege i pomoći ima trenutno oko 200.
- Kao državna ustanova i kao deo sistema i mi smo na udaru ograničavanja broja zaposlenih. Iskreno se nadam da će resorno ministarstvo pomoći da povećamo broj zaposlenih jer ljudi koji boluju od demencije često ne prepoznaju ni svoje najbliže članove porodice, ne mogu da se obuku, ni samostalno nahrane, pa ni fiziološke potrebe da obave samostalno. Kada nečije osnovne ljudske potrebe zavise od negovatelja, jasno je da se radi o gorućem problemu. Kvalitetna usluga ne može da bude pružena s nedovoljnim brojem negovatelja - kaže naša sagovornica i dodaje su da sada ispunjavali standarde, odnosno, na 10 korisnika ide jedan negovatelj.
- To su minimalni standardi i to u komfornim uslovima, sa ljudima koji imaju manji intenzitet bolesti. Međutim, u ovakvoj situaciji, kad je jedan negovatelj tu za 10 korisnika, uz smenski rad, godišnje odmore i bolovanja jer je posao negovatelja izuzetno težak kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu, dešava se da dva negovatelja moraju da budu raspoređena na više ljudi. Istina je da se snalazimo i u takvim uslovima, povlačimo ljude s drugih odeljenja kada dođe vreme da se ti zavisni pacijenti nahrane i obuku. Ponekad povlačimo one koji su na slobodnim danima, a vraćamo i ljude sa godišnjeg. Međutim, to je sve teže jer smo mi ustanova koja radi 24 sata, 365 dana u godini - objašnjava direktorka Gerontološkog centra Beograd.
Pravo na smeštaj u državni dom imaju penzioneri i stariji od 65 godina, koji zbog loših zdravstvenih, socijalnih, stambenih i porodičnih prilika nisu u mogućnosti da žive u porodici. Međutim, to pravo mogu da ostvare i drugi, recimo stara majka i sin s posebnim potrebama, a takvih takođe ima sve više.
- Posao negovatelja da je u rangu rudarskog posla, jer zahteva snagu, pokretljivost i izdržljivost, ali i psihičku stabilnost, a ipak i oni su samo obični ljudi. Upravo zato nam je potrebno da zaposlimo određeni broj ljudi upravo iz te struke - kaže direktorka ove državne ustanove. Veliki je problem što su oni u deficitu u zemljama Evropske unije i mnogo bolje su plaćeni nego u Srbiji, pa će radije posao potražiti u inostranstvu.
Minimalni standardi
- Kao ustanova smo dobili licencu za uslugu smeštaja starih lica. To znači da smo ispoštovali minimalne standarde u strukturi i broju zaposlenih. Gerontološki centar Beograd u svom sastavu ima četiri doma: na Bežanijskoj kosi, na Voždovcu i dva na Karaburmi. Raspolažemo sa 1.200 mesta, a ukupno ima 120 negovatelja na celoj teritoriji Beograda - upozorava Mišićeva.