Iz akušerske sale na pozorišnu scenu

- Počela sam kao devojčica sa 15 godina. Radije sam prihvatala komične i vesele uloge od onih tužnih. Imala sam sreću da učim glumu u ansamblu u kojem su bili sjajni Danilo - Čole Rakočević, Vesko Kljajević, Raja Ljujić i Senka Lopičić. Kasnije sam završila i glumačku školu u Zagrebu -kaže Vera i dodaje:

- Ne može se opisati kako se živelo u našem amaterskom pozorištu. Bili smo bez obzira na godine jedna velika i složna porodica. Znali smo da od kuće donesemo razne đakonije, pa da posle predstave, tu na pozornici proslavimo. U sećanju su mi ostali kolači Trajka Jovanovića, tadašnjeg najboljeg glumca i reditelja. Pesma, smeh i druženje bili su mi najveća nagrada.
Znala je Vera iz noćne smene da ode na probe.

- Imala sam veliko razumevanje od mojih kolega u bolnici, pre svega od babice Ankice Kadović i doktora Rajka Stevovića koji se dugo vremena bavio glumom, pa sam s ansamblom putovala po svetu - kaže Vera.

Obišla je s pozorištem sva sela u okolini Bijelog Polja, Mojkovca, Kolašina, Andrijevice i Berana i sve republike nekadašnje SFRJ. Bila je s ansamblom i na Balkanijadi u Grčkoj. S putovanja se vraćala bogatija za nova saznanja i druženja.

- Ponosna sam i srećna što je Bijelo Polje pre nekoliko godina dobilo modernu zgradu Centra za kulturu u kojoj mi glumci imamo svoj kutak. Raduje me što naše pozorište gotovo 50 godina organizuje Festival dramskih amatera Crne Gore na kojem smo često pobeđivali. Velika nepravda bi bila da ne pomenem iz plejade odličnih glumaca Izeta Mulabegovića, jedinog profesionalnog glumca u Bijelom Polju. Zbog njega i ostalih članova, da ih ne nabrajam sve, više mladih ljudi se interesuje za daske koje život znače - veli Vera koja je za svoju glumu dobijala najveća priznanja na brojnim festivalima u Crnoj Gori i nekadašnjoj Jugi.