Uroš okružen ljubavlju zemljaka iz Beča

Austrijski lekari koji se bore protiv strašnih posledica cerebralne paralize transplantacijama matičnih ćelija, zadovoljni su postignutim rezultatima, jer je Uroš već nakon četvrte posete bečkoj bolnici prvi put stao na svoje noge. I moć govora polako se vraća, pa se roditelji bolesnog štićenika "Vesti" nadaju od srca da će i njihovo dete odrastati u krugu svojih vršnjaku.

- Svesni smo da mi nikada sami ne bismo uspeli, jer pored želje i volje ništa nismo drugo imali - kaže zahvalna majka Jelena.

- Uvek su nam za skupe terapije priskakali u pomoć dobri ljudi iz Amerike, Australije, Nemačke, Italije, Norveške, Hrvatske, Bosne, Austrije i naravno Srbije... Ni ovoga puta nije izostala nepresušna ljubav naših zemljaka na radu u Beču koji su svaki put otvarali vrata svojih domova i ugošćavali nas za vreme boravka u Austriji. Ne samo da su nam time uštedeli svaki dragoceni evro koji bismo morali da damo za smeštaj po hostelima, nego su nam poklonili ono što ne može novcem da se plati. A to je ogromna ljubav koju se iskazivali prema meni i mom sinu Urošu, brinući za nas kao da smo im najrođeniji. I više od toga, nemam reči kako da se zahvalim porodici Radulović iz Beča i posebno njihovoj ćerki Violeti koja je provela ceo dan na klinici i bila uz Uroša. Svaki put kada je njega bolelo, bolelo je i nju. Postali smo prijatelji koje zaista ništa neće moći da razdvoji. Hvala u Uroševo ime svim plemenitim zemljacima - poručila je Jelena Karapandžić.