Šta "Dodikov referendum" može da donese BiH?
Pravnici iz te države poručuju da je referendum neustavan, a stručnjaci za odnose u regionu smatraju da bi, iako ima razloga za održavanje, bilo bolje da se rukovodstvo Republike Srpske uzdrži od referenduma.
Od dogovorenog mira u Dejtonu prošle su dve decenije, ali klackalica odnosa među entitetima u BiH još se ne zaustavlja.
Takozvani "Dodikov referendum" već je, po mišljenju nekih, uzdrmao, ali i pokrenuo pravosuđe u toj zemlji iako ustav BIH ne poznaje takav oblik neposredne demokratije.
Tako da nema ustavno uporište za referendum, ali određeni efekti su postignuti jer je opšte stanje i percepcija građani BiH o radu sudova vrlo negativna", kaže Vehid Šehić iz Igmanske inicijative BIH.
Parlamentarna skupština BiH donela je zakon o sudu i tužilaštvu i samo ona, dakle zakonodavna vlast, može da sudi sudskoj vlasti.
Pročitajte još:
* Referendum u Srpskoj 15. novembra?
* "Zapad i dalje pokušava da disciplinuje Srbe, referendum je njihovo pravo"
Iako se pojedini eksperti pitaju da li se održavanjem referenduma bilo šta može promeniti, ima i onih koji priželjkuju da se zbog situacije u regionu Beograd umeša i spreči tu, kako objašnjavaju, na duže staze katastrofalnu ideju rukovodstva u Republici Srpskoj.
- U daljem nekom političkom procesu u BiH, ta organizacija referenduma mogla bi da bude nova nulta tačka i ta nova nulta tačka se mora uzeti u obzir. I u konačnici, za 10,20 il 50 godina mogli bi se stvoriti uslove za secesiju, u stvri za novi rat - smatra Nerzuk Ćurak, profesor FPN-a u Sarajevu.
Sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, EU sada posvećuje daleko više pažnje situaciji u BiH s porukom unapređivati komunikaciju, ne dozvoliti da emocije preovladaju.
Pritisaka iz Brisela zbog namere da se građani izjašnjavaju o radu suda i tužilaštva, sigurno će biti i verovatno će uroditi plodom u zadnji čas.
- Možda će kao i u sličnim situacijam da se u zamenu za neodržavanje referenduma iznudi neka vrsta koncesije od strane EU, recimo u vezi sa budućim menjanjem ustava BiH - kaže Jovan Teokarević, profesor FPN-a u Beogradu.
U poslednjoj reakciji Brisela, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt poručuje da je BiH učinila znatan napredak kada je reč o odnosima u regionu i dobrosusedskoj saradnji i da pitanje sudstva treba rešavati dijalogom i kompromisom u okviru evropske perspektive, a ne referendumom i ultimatumom.