Što nisu otele banke, uzeće fondovi
Skoro 3,5 milijardi evra blokirano je bankama u Srbiji u nenaplativim kreditima. Od toga građani duguju nešto više od pola milijarde evra. Dakle, centralna banka razmišlja da dozvoli da neplaćene rate izmučenih klijenata završe u rukama specijalizovanih agencija i fondova.
- Kada su predstavnici NBS govorili o toj temi, rekli su da to neće biti dozvoljeno ni pod kakvim uslovima. Sad vidimo da je došlo do drastičnog zaokreta u tim stavovima i postavlja se pitanje zašto je to tako - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.
Dužnici ipak zaštićeni?
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bez obzira na to da li je kupac banka, ili ako se zakon izmeni, sutra bude neko drugi, štiti građane.
- Građanin ne može ničim biti doveden u nepovoljniji položaj nego što je do tog trenutka bio. Svi oni ugovorni uslovi koje je inicijalno potpisao sa bankom ostaju na snazi - izjavio je Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS za ekonomska pitanja.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju i poznavalac ekonomskih kretanja u zemlji, kaže za "Vesti", da je, nažalost, izvesno da će banke krenuti sa prodajom građanskih kredita.
- Pod pritiskom inostranog kapitala i krediti građana će početi da se prodaju raznim fondovima i agencijama. U praksi to izgleda ovako: fond ponudi banci da otkupi sva njena potraživanja po nižoj ceni. Banka pristaje i onda građani pregovaraju sa fondom - objašnjava Pavlović.
On upozorava da, za razliku od banke koja pokušava da nađe zajednički jezik sa klijentom, to neće biti slučaj sa fondom.
- Budući da je kredite kupio po nižoj ceni, fond nije na gubitku kao banka, pa nije voljan mnogo da pregovara. Sve ukazuje na to da će dužnici biti u mnogo nepovoljnijoj situaciji nego do sada - upozorava Pavlović.
