Zidovi za izbeglice (1): Evropa pogazila i dušu, i zakone
Statistika nezapamćene izbegličke krize je strašna. Broj tražilaca azila je u 2015. porastao za 85 odsto u odnosu na 2014. godinu. Samo između aprila i juna ove godine u Evropu je stiglo oko 213.000 ljudi, od čega najviše iz Sirije - 44.000 izbeglica, te Avganistana 27.000. Međutim, izbeglička kriza nije pokazala samo ružno lice svetske zajednice koja nije u stanju ili iz nekog razloga ne želi da zaustavi ratove u Siriji ili borbe milicija u Libiji, već se pokazalo i da Evropa gubi solidarnost. Na unutrašnjim granicama niču bodljikave žice, zemlje poput Austrije i Nemačke izvode i vojsku na granice, Mađarska se gotovo hermetički zatvorila od Srbije i Hrvatske, Danska zaustavlja vozove iz Nemačke koji puni izbeglica idu ka Skandinaviji. Uz upiranje prstom jednih u druge, kao da je za izbegličku krizu kriva bilo koja evropska zemlja, na Starom kontinentu se javlja i ksenofobija, rasizam, fašizam, a sve pod maskom tobožnje zaštite Evrope i njenih "hrišćanskih vrednosti".
Sve relevantne analize Ujedinjenih nacija pokazuju da mesta takvom strahu nema, te da su se neke zemlje pokazale vrlo nehumano. Primera radi, Velika Britanija je primila tek 3,5 odsto izbeglica, dok je Nemačka primila najviše od svih - 38 odsto.
Po glavi stanovnika Mađarska ima najviše registrovanih azilanata sa 3.317 izbeglica na milion stanovnika, dok je u Britaniji to tek 115, a Slovačka tek pet izbeglica na milion stanovnika. Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da je samo preko Mediterana ove godine u EU ušlo 474.000 ljudi. Međutim, Sredozemlje više nije glavni pravac priliva izbeglica, te je sada 80 odsto svih koji stižu došlo preko Turske i Grčke.
Stručnjaci ukazuju da se Evropa zapravo suočava sa dve slične, a opet različite krize koje se odvijaju paralelno. Prva je migrantska kriza koja nema nikakve veze s ratovima u Iraku ili Siriji, već je reč o masovnom pokušaju ljudi da se domognu zemalja EU u kojima bi zatražili ekonomski azil. Reč je o desetinama hiljada ljudi uglavnom iz Albanije, ali i Srbije, BiH i Makedonije, na primer. Druga kriza je izbeglička i vezana je za ratove u Africi, surovu diktaturu u Eritreji i građanske ratove u Siriji i Iraku.
Građanski rat u Siriji traje već petu godinu. Trećina stanovništva te zemlje je interno raseljena, a više od četiri miliona je pobeglo u okolne države, pre svega Liban u kojem je sada svaki četvrti stanovnik izbeglica, zatim Jordan i Tursku. Iako se Evropa hvata za glavu u neverici šta joj se događa, treba imati u vidu da je 95 odsto sirijskih izbeglica i dalje u susednim državama. Irak je primio 250.000, Jordan 650.000, Liban 1,2 miliona, Egipat 130.000, a Turska 1,9 miliona. Ujedinjene nacije, odnosno Komesarijat za izbeglice nije bio pripremljen na takav talas izbeglica iz Sirije, te su kampovi u okolnim zemljama od starta bili prenatrpani i loše snabdeveni hranom, lekovima i drugim potrepštinama. Što je najgore, građanskom ratu se ne nazire kraj.
Zanimljivo je da najbogatije zemlje arapskog sveta poput Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta nisu primile ni jednu jedinu izbeglicu! Shvatajući da niko nema rešenje za njih, izbeglice iz Sirije su izgubile strpljenje i odlučile da napuste izbegličke kampove. Destinacija je jasna - Evropa.
Strah od islama
U EU je raširen strah od izbeglica, između ostalog, jer dolaze iz mahom muslimanskih država. Jedan od stereotipa je da će muslimani zbog visoke stope nataliteta vrlo brzo pregaziti ostarelu Evropu, da su skloni kriminalu, neradu, terorizmu. Istina je da baš ništa od ovoga nije tačno. Prvo, taman da EU primi sva četiri miliona sirijskih izbeglica, procenat muslimana u Evropi bi porastao sa četiri na pet odsto! Drugo, stopa prirodnog priraštaja muslimana u Evropi je zbog rasta kvaliteta života sve niža i u kontinuiranom padu je punih 30 godina, a do 2030. će se prepoloviti u odnosu na sadašnju stopu. Čak i u samoj Siriji je broj stanovnika bio u padu pre rata. Ne samo da Sirijci nisu divljaci, već je reč o dobro obrazovanom i emancipovanom stanovništvu, a statistika pokazuje da je stopa kriminaliteta kod imigranata u EU niža nego kod Evropljana.
Ta ista Evropska unija je između 2007. i 2014. godine uložila oko dve milijarde evra u gradnju ograda od izbeglica na granicama između Grčke i Turske, Bugarske i Turske, te Španije i Maroka u severnoafričkim enklavama. Investirano je u sofisticirane sisteme nadzora granica, ali se niko nije nadao talasu ljudi koji će sve evropske zidove poništiti za samo nekoliko meseci. Pri tom je Evropa pogazila sve međunarodne zakone. Kad izbeglice pređu u drugu državu i preko kukuruza, one nisu "ilegalni migranti" jer prema međunarodnim pravnim aktima izbeglice na to imaju pravo. Svaka vrsta fizičke ili administrativne prepreke na granici je suprotna međunarodnim aktima koje su potpisale sve evropske države.
Čitava EU je 2014. godine primila ukupno 626.000 izbeglica, a pretpostavlja se da će samo Nemačka ove godine udomiti 800.000. Razlike u pristupu su ogromne. Na primer, maleni Jordan je primio 600.000 izbeglica, a Britanija koja ima 78 puta veći bruto nacionalni dohodak od Jordana će "velikodušno" za pet godina primiti čitavih 20.000.