Medaljama kitio treće doba

-Gazim devetu deceniju i više se ne takmičim ali kad imam vremena odem do gradskog stadiona i propratim trening atletičara. Ne mogu bez ovog sporta. Atletikom sam počeo da se bavim još kao student u zagrebačkoj Mladosti. Uvek sam bio najbolji u skoku udalj, troskoku i sprinterskim disciplinama. Po završetku studija vratio sam se u rodno Bijelo Polje i osnovao Atletski klub Jedinstvo i te godine na prvenstvu Crne Gore osvojio tri zlatne medalje i postavio republički rekord u skoku udalj. To je pojačalo moju vezanost za kraljicu sportova - kaže Drago koji je karijeru završio kao sudija, pa ga danas u penziji prati glas da je bio pošten i pravedan.

Tomović je proglašavan nekoliko puta najboljim sportistom MOSI. Rekorder je dugo godina bio na 400 metara i među 10 najboljih ovdašnjih sportista. Briljirao je na šampionatima Balkana, Evrope i sveta za invalide i veterane.

Sent Etjen, Stok Mendevil, London, Helsinki, Bukurešt, desetak gradova u Turskoj, Grčkoj, Italiji i Mađarskoj su mesta sa kojih je ovaj Bijelopoljac doneo 100 zlatnih i srebrnih medalja.
Uporedo sa aktivnostima u atletici i pravničkoj karijeri, velika Dragova ljubav je lov. Sa ovdašnjim lovcima obilazi staze i bogaze po Savini, Bjelasici, Durmitoru i Komovima.

-Ljubav prema prirodi potvrdio sam i kao planinar. Sa planinarima Lise, bio sam na Olimpu, Visokim Tatrama, Rili, Prokletijama. To što se dobro osećam i u ovim godinama je pre svega zahvaljujući zdravom načinu života. Svakodnevno prepešačim po nekoliko kilometara. Aktivno radim u Komisiji za povraćaj imovine pa od kuće do kancelarije idem peške. Što se tiče hrane na mojoj trpezi su uvek mlečni proizvodi, obavezno voće i povrće a najviše jedem kisele jabuke. Crni hleb nikada nisam zamenio belim pecivom - kaže Tomović.