Država nebrigom uništila muziku
U mnoštvu netalentovanih ljudi koji su se u svet muzike ušli na razne načine osim talentom doveo je do toga da je muzička scena na ivici propasti. Muzika je postala umetnički bezvredna roba sa rokom trajanja kao jogurt.
- Za propast muzike kriva je kriza, ratovi, pad morala, situacija u zemlji. Niko nije učinio ništa da zaštiti muziku i kulturu uopšte. Na mala vrata, uvezli smo muziku iz Irana, Iraka, Avganistana. Bez stida, prepisuje ko šta stigne, naši kompozitori se besramno potpisuju ispod grčkih, turskih i ko zna čijih pesama. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati oni koji rade srcem i dušom - kaže kompozitor Ljubo Kešelj.
- Nema tu mnogo filozofije - za propast kulture, čija je posledica i propast muzike kriva je vlast. Sa svim svojim instrumentima - od Ministarstva kulture, pa do onih najsitnijih, najnižih instanci. Potiskuje se ono što vredi, forsira se ono što ne vredi, pod izgovorom da to narod traži. Sve je to deo globalne politike, kao da neko želi da potisne i uništi sve što je srpsko. Svoj nečasni doprinos ne samo umetničkom, već i opštem propadanju, daju i mediji - kaže Zoran Dašić Daša, frontmen grupe Legende i pomoćnik urednika zabavnog programa u RTS-u.
Za borbu za opstanak srpske muzike malo ko je raspoložen i svi upozoravaju da je poslednji trenutak da se u tu bitku uključi država, Ministarstvo kulture i ostale nadležne državne institucije.
Gađanje iz praćke
- Ništa tu niko ne može. Svaki pokušaj da se nešto promeni je kao gađanje iz praćke, dok drugi pucaju iz svih savremenih oružja. Svi smo krivi, a velikim delom smo propali pod uticajem Zapada. Planski je uništavano sve što vredi od kulta porodice pa nadalje. Mnogo toga nam je nametnuto, pa kad samo pogledam ove rijaliti programe jasno mi je zašto je sve propalo, pa i muzika. Jedino što svako od nas može samo da se bori da ostane svoj, koliko je to moguće - kaže Miša Mijatović, kompozitor i urednik narodne muzike u PGP RTS-u.
- Za sve je kriva nebriga države. Nebriga za moral, za kulturu, za sve. Vlada totalni haos i ne vidim da išta može da se promeni. Kada se o muzici radi, potpuni sam pesimista. Krivi su i moćni pojedinci, koji su krizu iskoristili za lov u mutnom. Kad bi se bar velike medijske kuće, poput recimo Pinka i RTS-a bar malo potrudile da naprave nekakvu selekciju i promovišu prave muzičke vrednosti, mogli bismo bar malo da se nadamo. Možda bi se mi, autori, žrtvovali i krenuli u donkihotovsku borbu menjanja ukusa naroda. Ali, ne vredi, sistematski je sve uništavano decenijama, nema nam pomoći. Spasavaj se ko može - kaže kompozitor Vladimir Graić Graja.
Kako stvari stoje, i dalje će publika biti bombardovana pesmičicama koje se zaborave čim se čuju, a pevaće ih uglavnom oni koji nemaju veze sa pevanjem i muzikom.
Surove pevačice
Pored krivaca na državnom i nacionalnom nivou, deo krivice za opšti muzički haos, snose i pevači.
- Na estradi je navala nepevača koji ni ne umeju da pevaju. Za ove današnje pesme može da peva ko hoće, ne treba mu ni talenat, znanje, ni muzikalnost. Takvi guraju ideju da su demodirane i prevaziđene pesme koje su bazirane na srpskom izvornom i muzičkom bogatstvu. Svi kriterijumi su pali, mladi pevači, posebno pevačice, surovi su. Mnoge devojke od dvadeset i kusur godina su proste, primitivne, idu đonom i za njih nema prepreka samo da uđu u estradni svet - kaže Kešelj.