Srpski privrednici zavapili: Upropastio nas je hrvatski embargo!
Od ukupnog mesečnog nivoa robne razmene Srbije, od oko 2,5 milijarde evra, oko 20 odsto robne razmene ide preko graničnih prelaza sa Hrvatskom, a zbog odluke komšija da zatvori prelaze sa Srbijom, domaćim izvoznicima i uvoznicima izbija se ogroman novac iz džepa.
U kolikoj su nevolji domaći privrednici, potvrđuje Radoslav Veselinović, vlasnik "Galeb grupe“.
- Nama je ovo ogroman problem. Mi robu i uvozimo iz inostranstva, a i proizvode koje izvozimo u Evropu, te nam ovi zastoji zaista kvare posao. Pokušavamo nekako da nađemo alternativne puteve preko Mađarske, ali postoje prosto neke ture koje moraju ići preko Hrvatske - objašnjava Veselinović za "Alo!“.
Kako dodaje, pitanje je koliko dugo će ova blokada trajati, jer svaki dodatni dan značajno povećava gubitke kompanije.
- Ako se ovo ne reši u narednih nekoliko dana, postoji opasnost da ćemo morati da zamenimo neke kupce iz Italije sa kupcima iz Turske, a pritom ćemo sigurno deo kupaca izgubiti - kaže Veselinović.
Pročitajte još:
* Hrvatski privrednici mole državu: Na kolenima smo, otvorite granicu
* Vučić Hrvatskoj dao 30 sati za dogovor
I Đorđe Momirović, vlasnik "Mone“ kaže da su se našli u nezamislivoj situaciji.
- Naravno da se i mi suočavamo sa problemima zbog ovog zatvaranja granica. Baš sada ne može da nam stigne neki repromaterijal koji smo očekivali, i ne znamo kada će - kaže Momirović.
I Toplica Spasojević, vlasnik „ITM grupe“ poručuje da zatvorena granica ima direktan negativni uticaj na rad kompnije, te izrazio uverenje u oštru reakciju naše vlasti.
Kako navodi Miroslav Zdravković, urednik portala "makroekonomija“, ukupni dnevni gubitak za uvoznike i izvoznike iznosi oko 16 miliona evra, a može biti i znatno veći u zavisnosti od brzine kojom se može roba plasirati preko drugih graničnih prelaza, ili pronaći alternativni snabdevači i kupci.
- Što se pak dugoročnih negativnih efekata tiče, oni će zavisiti od trenutnih dnevnih okolnosti koje će izazvati dugoročne poslovne odluke. Tako može doći do zamene snabdevanja iz Hrvatske firmama iz drugih zemalja, manje upotrebe robe za široku potrošnju iz Hrvatske, kao i veće korišćenje alternativnih puteva za robu (BiH, luka Bar…) - ističe Zdravković.