Zimu dočekuju bez straha!

D. N. Petrović

Na zgarištu sagradili privremeni dom: Čitaoci izmestili Dišoviće iz šatora

Za to su se pobrinuli: Stojankine i Miroslavljeve komšije sa Rogozne i brojni čitaoci "Vesti" koji su im tokom avgusta i septembra slali pomoć sa raznih strana sveta. Poslednja donacija porodici Dišović, koju smo teškom mukom uručili, jer su kiše dodatno oštetile inače loše seoske puteve na Rogozni, stigla je od naše čitateljke i dobrotvorke M. K. iz Toronta, koja je Stojanki i Miroslavu poslala 500 kanadskih dolara, a pre mesec dana ova mlada i uspešna devojka, rodom iz okoline Kruševca, darovala je Dišovićima oko 200 evra. Kako je Miroslav bio u komšiluku, na parastosu, donaciju iz ruku reportera "Vesti" primila je njegova majka Stojanka.

Hvala dobrim ljudima

D. N. Petrović

Za pohvalu i komšije: Stojanka i Miroslav

Porodici Dišović do sada je od zemljaka iz dijaspore i Srbije upućeno oko 6.000 evra, a za izgradnju privremenog objekta potrošili su oko 1.300 evra, još 500 evra trebalo im je za unutrašnje uređenje ovog skloništa čije su zidove obložili rigipsom, kupili su i šporet, komšije su im poklonile televizor, rođaci kauč.....Uspeli su da nabave i ponešto od pokućstva i da se smeste pre zime. "Vesti" se zahvaljuju svim donatorima.

- Neka Bog čuva tu dobru devojku iz daleke Kanade koja nam po drugi put šalje vrednu pomoć. Hvala joj do neba. Njoj, njenoj porodici i svima koji nam u ovim za nas vrlo teškim danima pomažu da preživimo - želim dobro zdravlje i puno sreće, dok kuca moje srce moliću se za njih, oni su mi vratili nadu u život, mislila sam da ću umreti na zgarištu ili pod šatorom, sad ipak imam razloga da se, iako sam uzela devetu deceniju, borim za bolje sutra i za mog Miroslava - priča baka Stojanka Dišović. Ubrzo nam se pridružio i Miroslav koji se takođe "do neba" zahvalio dobrotvorki iz Toronta, a potom nam je objasnio gde će i kako dočekati zimu i koliko je novca do sada prikupljeno, a koliko potrošeno.

- Danima smo čekali da iz Novog Pazara dođu predstavnici grada i bar nam, kako su obećavali, pomognu da raščistimo ruševine. Nisu se pojavili. Čekajući ih, izgubili smo dosta vremena, oklevali smo i zbog toga što za izgradnju novog doma nismo imali dovoljno novca - priča Miroslav i dodaje:

- Bojeći se zime odlučili smo se na privremeno rešenje, uz pomoć donacija koje su nam u međuvremenu pristigle u iznosu od oko 6.000 evra, i nekoliko komšija, na temeljima izgorele kuće, od betonskih blokova i drveta, sagradili smo objekat u kome ćemo dočekati proleće. Srećni smo što više nismo pod šatorom i što više ne moramo da spavamo pod orahom ispred kuće... Pokušaćemo da, pošto imamo seoski vodovod, na temeljima izgorele kuće dozidamo i neko improvizovano kupatilo. Ovo što je preostalo, oko 4.000 evra, čuvaćemo do proleća kada ćemo, ako bude sreće i zdravlja, iskopati temelje za novu kuću. Mnogo ljudi iz cele Evrope i Australije nas je zvalo i bodrilo, neki su nam obećali pomoć, posle nesreće koju smo doživeli, svaka lepa reč, svako ohrabrenje i svaki dinar puno nam znače - poručuje Miroslav Dišović.