Krađa devojčica
Ovde su završile brojne Korejke, Kineskinje, Malajke, Filipinke... Kim Bok-Dong je radnim danima bila prisiljena na seksualne odnose sa 15 japanskih vojnika dnevno, a vikendom ih je bilo više od 50.
Bila je u vojnim bordelima od Kine, Hongkonga i Sumatre do Jave i Singapura, sve dok se Japan nije predao u Drugom svetskom ratu. Procenjuje se da je kroz ove prisilne bordele prošlo 200.000 devojčica i devojaka.
Tek 1991. godine je prva "žena za utehu" ispričala svoju priču. To je ohrabrilo više od 250 žena koje su doživele istu sudbinu. One su od japanske vlade zatražile izvinjenje i odštetu. Od tada se pred japanskom ambasadom u Seulu svake srede sastaju žrtve, članovi njihovih porodica i aktivisti za ljudska prava.
Oni nose transparente i uzvikuju parole, ali zasad nisu dobili skoro ništa. Japanska vlada je 1993. naručila studiju u kojoj se priznaje postojanje žena za utehu i sramotna uloga japanske vojske. Usledila su samo pojedinačna izvinjenja, ali ne i priznavanje cele krivice i isplata odštete.
Samo nekoliko stotina žena je obeštećeno iz jednog privatnog fonda u koji je novac uplatila vlada. Sve neće dobiti odštetu budući da je 2007. japanski Vrhovni sud doneo odluku da na to nemaju pravo. I danas se događa da nacionalistički političari u Japanu opovrgavaju postojanje žena za utehu.
Slike beba
Hao Juelijan svuda po kući ima slike beba. Ova Kineskinja nikad nije prebolela što zbog sifilisa, koji je dobila u vojnom bordelu, nije mogla da rađa decu. Japanski vojnici su je oteli kad je imala 17 godina i prisilili na prostituciju.
Brat i sramota
Li Ok-Seon je rođena u Južnoj Koreji, a Japanci su je oteli kad je imala 14 godina. Kad je rat završen od sramote se nije vratila u rodni grad, nego je ostala da živi u Kini. Udala se za udovca i gajila njegovu decu, jer su joj zbog sifilisa lekari izvadili matericu. U Koreju se vratila posle skoro 60 godina. Roditelji joj nisu više bili živi, ali je našla mlađeg brata. Ubrzo se i on distancirao od nje. Od sramote.