Mezijer kao Orban
Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je i ranije najavljivao ograničenja u socijalnim davanjima za izbeglice, a u četvrtak je njegovo ministarstvo izašlo i s nacrtom zakona koji će oba doma parlamenta razmatrati u oktobru.
Po tom nacrtu, izbeglice koje dođu preko drugih EU država neće moći da potražuju socijalna davanja, a za azilantsku proceduru će biti zadužene zemlje-članice na čije tlo izbeglice prvo stupe.
Oni bi prilikom vraćanja u te zemlje dobili jedino pomoć u vidu karte za prevoz i hrane za put.
Nacrt predviđa i da se ubrzaju zahtevi osoba kojima je potrebna zaštita.
Pravo na ostanak je otežano. One izbeglice, koje izbegavaju deportaciju, dobiće zabranu prava na rad i biće im uskraćena socijalna davanja. Pripadnicima tzv. trećih sigurnih država će, osim prava na rad, biti uskraćeno i pravo na obrazovanje. Najduži boravak u prihvatnim centrima biće šest meseci, a azilanti će umesto gotovine dobijati samo materijalna dobra.
Takođe, i deportacija će ubuduće biti olakšana i neće biti unapred najavljivana.
Bez pomoći "ograđenima"
Vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel zapretio je da zemlje koje ne dele evropske vrednosti kao što su ljudsko razumevanje i solidarnost ne mogu da računaju da će dobiti novčanu pomoć od EU. U intervjuu za "Bild", Gabrijel je rekao da dok Nemačka otvara sportske hale, barake i stanove za porodice izbeglica, druge zemlje "podižu bodljikavu žicu na svojim granicama i zatvaraju kapije".
Osim toga, biće dozvoljen boravak u zemlji od maksimalno tri umesto šest meseci.
Mezijerov plan podrazumeva i olakšice za izbeglice koje ostanu u Nemačkoj koje se tiču zdravstvene zaštite.
Opozicione partije Levice i Zelenih smatraju da se novim zakonom situacija azilanata "na nepodnošljiv način" pogoršava. Organizacija Pro azil je kritikovala planove nemačkog ministarstva koje je "na Orbanovom kursu".
- Ovim nacrtom zakona je nemačka vlada separaciju, zastrašivanje i beskućništvo stavila u svoj program - kažu iz te organizacije.
