Reporteri "Vesti" u Tovarniku: Stampedo kroz kordon policije
Nestalo vode
Reporteri "Vesti" zabeležili su te potresne trenutke, ali i uverili se u potpunu nesposobnost vlasti u Hrvatskoj da se nose s talasom izbeglih.
Prema osnovnom planu, svi koji su prelazili granicu sa Srbijom prebacivani su na železničku stanicu u Tovarniku, da bi autobusima ili vozovima bili prevezeni u neki od prihvatnih kampova. Međutim, ništa tu nije funkcionisalo po planu.
Mađarski zid i prema Baranji
Mađarska vlada je počela da gradi novu ogradu, ovog puta u dužini od 41 kilometra na granici prema Baranji.
- Očigledno niko ne želi da nam pomogne. Rasporedili smo 1.100 vojnika prema granici s Hrvatskom, a još nekoliko stotina stiže tokom vikenda, plus dodatnih 200 policajaca. Nema nikakvih tajni i skrivanja, mi ćemo braniti naše granice - poručio je Orban naciji preko državnog radija i televizije.
U glavnoj ulici Tovarnika vladala je idila, a samo nekoliko kilometara dalje odvijala se drama u kojoj je policija jedva uspevala da održi red. Na 37 stepeni Celzijusa već oko podneva ponestalo je vode i hrane. Ljudi su se onesvešćivali, pa su ekipe Hitne pomoći odvozile mahom decu i starije.
- Prvog dana imali smo dovoljnu količinu i hrane i vode, ali više nemamo. Obratili smo se Robnim rezervama koje su nam izašle u susret, ali naši kamioni ne mogu da se probiju do železničke stanice - kaže za "Vesti" Katarina Zorić, portparol Crvenog krsta Hrvatske.
Kako je i novinarima, ali i Crvenom krstu bilo zabranjeno da ulazi u prostor gde su izbeglice, oko 20 aktivista je na svaki način pokušavalo da im pomogne kad bi ih policija propustila ka autobusima.
- Ne znam gde nas voze. Srećni smo što smo ušli u autobus - uz gorak smešak objasnio nam je Samir sa ćerkom Limas u naručju.
Iz Sirije su putovali skoro tri nedelje, a pobegli su iz grada Halepa u kome i dalje besni rat sa pobunjenicima.
Jedini humani
Događaje u Tovarniku su pratile i brojne novinske ekipe koje su se očigledno "specijalizovale" za migrantsku krizu, pa njihove kretanje prate od ostrva u Grčkoj, preko Makedonije, do Srbije.
- Srbija definitivno ima najbolji pristup ovom problemu - objasnio nam je jedan od novinara.
Svaki dan lutrija
Policija je bez ikakvog sistema propušta samo određeni broj ljudi, što je kod izbeglica stvaralo ogromno nezadovoljostvo. Oni snalažljiviji i hrabriji su probijali obruč da bi se spojili sa porodicama. Nakon nekoliko sati izbeglice su probile kordon i nastao je stampedo koji više niko nije mogao da kontroliše.
- Kako da ih zaustavimo? Ovi su krenuli ka selu - govorili su policajci koji su pod naletom hiljada ljudi bili prinuđeni da se pomere u stranu i posmatraju haos koji više niko nije mogao da kontroliše.
- Ma j...e mi se više! - iznervirano mu je uzvratio kolega. Džemal je sa ćerkom Nedom umalo nastradao u stampedu mase. Spasao ga je hrvatski policajac i odmah ponudio vodom.
- Izbegli smo iz Bagdada. Nema tamo više života. Svaki dan je lutrija - ispričao nam je zadovoljan što mu dete nije povređeno.Najveći broj izbeglica, na sreću, zaustavio se kod parkiranih autobusa i tek manje grupe su krenule kroz njive, ka prvim kućama.Prema izveštajima hrvatskih medija, većina migranata je tokom noći prebačena u Baranju, u Beli Manastir - jedno od najbližih mesta delu mađarske granice koja nije ograđena bodljikavom žicom.
Beogradu pomoć i migranti
Potpredsednica Evropskog parlamenta (EP) Ulrike Lunaček izjavila je da postoji hitna potreba da se pomogne Srbiji kako bi se "uhvatila u koštac sa očekivanim zakrčenjem zbog velikog priliva izbeglica".
Prethodno je komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš o odluci Mađarske da zapečati granicu govorio na sastanku sa Spoljnopolitičkim odborom EP. Tom sastanku su prisustvovali i komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
- Potrebno je da u Srbiji brzo ustanovimo kapacitete za sistematski prijem izbeglica i verovatno za program prebacivanja u treće zemlje - rekao je Gutereš koji je ocenio da je vraćanje izbeglica iz EU na Balkan "zakonski, moralno i fizički nedopustivo".
Međutim, Lunaček kaže da vlasti u državama Zapadnog Balkana i dalje moraju da ispunjavaju međunarodne obaveze, uključujući dozvole onima koji traže azil. Srbija i Makedonija moraju da učine mnogo više kako bi poštovale prava migranata i izbeglica. Ali, nemoguće je odvojiti kršenje ljudskih prava na Balkanu od graničnih procedura, kao i od propalog sistema EU koji se odnosi na migracije - zaključila je Lunaček.