EU se cepa na dva dela?
Taj plan podrazumeva da se u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj kao graničnim državama EU formiraju punktovi na kojima bi izbeglice bile registrovane i gde bi se napravila selekcija na one koji imaju prava na azil i one koji nemaju.
Međutim, vlasti u Budimpešti odbijaju da učestvuju u sprovođenju ovog plana i zajedno sa ostalim istočnoevropskim državama-članicama EU ne želi da učestvuje u preraspodeli azilanata po sistemu kvota. Ipak, evropski komesar i druge institucije nadaju se da će izbeći raspad sistema i nekako privoleti Mađarsku da pristane na evropski plan.
Veruje se da se zbog toga i toleriše nasilja na mađarskoj granici. Šta će se desiti ukoliko Budimpešta ostane neumoljiva kao i ostale istočnoevropske zemlje?
U tom slučaju vrlo su moguća dva scenarija. Prvi je pre nekoliko dana najavio visoki komesar za izbeglice Antonio Gutereš. Kao što su "Vesti" prenele, on je pozvao na upućivanje hitne pomoći Srbiji najavljujući da će baš u Srbiji biti ustanovljen izbeglički centar jer to neće biti moguće u Mađarskoj.
- Srbija će biti mesto na koje ćemo se koncentrisati, to je neizbežno - istakao je Gutereš i dodao da iz Srbije treba organizovati prebacivanje izbeglica u treće zemlje ili ih vratiti u zemlje porekla.
- Imaćemo velike probleme ako to tako ne bude.
Hrvatskoj 71, Srbiji milion evra
- Hrvatskoj će kao članici EU biti upućena pomoć od 71 milion evra da bi se suočila s izazovima koje nosi izbeglički talas - rekla je portparol Evropske komisije na jučerašnjoj konferenciji za štampu.
Ona ništa preciznije nije mogla da kaže o tome kakvu će ulogu imati Zapadni Balkan u daljem toku rešavanja izbegličke krize, ali je potvrdila da će zemlje ove zone dobijati finansijsku i drugu pomoć Unije. Podsetimo, Srbija je do sada od EU dobila samo milion evra.
Ukoliko opstane nejedinstvo između istočnih i zapadnih članica EU, nije realan potpuni raspad, ali je u ovom času vrlo realna izmena unutrašnje arhitekture Unije. To znači, kako je već u više navrata nagoveštavano, uspostavljanje dva kruga EU. Prvi bi činile zemlje evro-zone sa svojim parlamentom, a drugi ostale države. Do ovoga bi moglo da dođe ukoliko se ostvari otvorena nemačka pretnja kažnjavanja istočnoevropskih država. Naime, predsednik Zigmar Gabriel je jasno rekao:
- Zemlje kao Poljska, Češka, Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska dobijaju najveću solidarnu pomoć u Uniji. Ako nisu solidarni, moguće da će im ona biti ukinuta - rekao je Gabriel.