Uništavaju dokaze o ubistvima Srba!
Do ovog šokantnog otkrića došao je banjalučki "Glas Srpske", pozivajući se na originalnu dokumentaciju, odnosno prepisku između službenice pomenute uprave i Instituta za nestala lica iz 2012. godine. Naime, nakon što je jedan od tadašnjih članova kolegijuma Instituta tražio informacije o ekshumacijama na području sarajevske opštine Novi Grad, dobio je odgovor da podatke ne može da dobije jer je rok čuvanja arhivske građe - istekao.
- Rok čuvanja arhivske građe od pet godina je istekao, pa ne možemo udovoljiti zahtevu za dostavljanje podataka. Pojedinačne zahteve porodica za ekshumaciju posmrtnih ostataka ne možemo dostaviti zbog arhiviranja istih. Rok čuvanja za te predmete je istekao i arhiva kao takva više ne postoji - navela je tada inspektor Senada Hadžijusufović.
Neverovatna činjenica da je nekakav inspektorat uništio dokumentaciju o zločinima nad sarajevskim Srbima šokirala je predstavnike žrtava iz Srpske, ali i dodatno potvrdila da se u procesu zataškavanja tih zlodela ne biraju sredstva.
Milutin Mišić, predsedavajući Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH, smatra da Tužilaštvo BiH treba da otvori istragu kako bi se utvrdilo da li je Uprava za inspekcijske poslove Kantona Sarajevo uništila ili sakrila arhivske dokumente koji se odnose na ratne zločine nad sarajevskim Srbima. On je potvrdio da Institut duže vreme bezuspešno pokušava da od Uprave za inspekcijske poslove Kantona Sarajevo, MUP-a, vojnih sudova i sudova dobije arhiv koji bi otkrio sudbine i okolnosti stradanja velikog broja Srba u Sarajevu.
- Nama je, nažalost, veoma mnogo arhiva nedostupno jer postoji opstrukcija u njenom davanju kako bi se zaštitio neko od učesnika u tim dešavanjima - izjavio je Mišić.
Sagovornik "Vesti" dobro upućen u istrage o zločinima nad Srbima nije iznenađen informacijama o uništavanju arhive. On otkriva da je bezbroj sličnih mahinacija.
- Nažalost, sudbina poginulih i nestalih koji do danas nisu nađeni teško će ikada biti razjašnjena. Razloga je više, od opstrukcija nadležnih službi do ćutanja onih koji su umešani u celu priču. Indicija i nezvaničnih informacija je mnogo, ali zvanične informacije i dokumentaciju je izuzetno teško dobiti. Jedan od razloga jeste i što na bošnjačkoj strani, u toj oblasti, i dalje deluju ljudi koji su tokom rata direktno bili umešani u sve moguće sumnjive rabote, od razmene zarobljenika za novac, do skrivanja tela ubijenih, zataškavanja zločina i usmeravanja istraga u drugom pravcu. Na bošnjačkoj strani imate prave mahere za takve zloupotrebe - kaže naš sagovornik.
Bošnjački zid ćutanja
Tela više od 1.500 ubijenih i nestalih Srba tokom proteklog rata i dalje se traži, a proteklih nekoliko godina na tom planu nije zabeležen nikakav napredak. Do informacija o lokacijama gde bi se mogla nalaziti tela predstavnici Srpske ne mogu da dođu jer sa bošnjačke strane postoji zid ćutanja.
Inspektorka na odmoru
Banjalučki mediji su u Upravi za inspekcijske poslove Kantona Sarajevo pokušali da dobiju više informacija o celom slučaju, ali to nije bilo moguće. Inspektorka Hadžijusufović, koja bi trebalo da ima obrazloženje, nalazi se na godišnjem odmoru.