10+10 sa Aleksom Jelićem

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Ja i to svojim radom, trudom, upornošću, ambicijom.

2. Kako se borite sa tremom?
- Tako što duboko udahnem i prepustim se čarima bine, muzike. To onda postaje jedna bajka i uživanje. Ranije sam imao tremu, sada je nemam.

3. Koji aplauz pamtite?
- Aplauz u Centru Sava kada sam bio gost na koncertu Ju grupe i kada smo zajedno izveli pesmu. Bilo je to 2102. godine.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- To što u nekim situacijama nisam izbrojao do 10, što se nisam umiro i već sebe dovodio u stanje da budem nervozan što utiče na zdravlje.

5. Kome se divite i zašto?
- Divim se mom ocu i majci što su uspeli da izdrže moja ludiranja, što su uvek uz mene, što su mi ogromna podrška. U profesionalnom smislu divim se mom ocu Dragom koji je uspeo da u ovoj lošoj situaciji za muziku ima snage, želje i volje da napiše novi album.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Lekar, ali sam odustao kada sam video koliko ima da se uči. Hteo sam da budem pilot, ali imam strah od letenja, sa 5,6 godina shvatio sam da su muzika i ples za mene.

7. Kakvu muziku slušate?
- Sve što mi u trenutku prija. Dobar džez, opera, arije, recimo Pavaroti, nekad i tvrđi rok. Sve zavisi od od trenutka i raspoloženja.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Dve nedelje smo krajem oktobra sa Narodnim pozorištem bili u Meksiku. Bila je to fantastična turneja i nezaboravno iskustvo.

9. Gde biste najradije živeli?
- U Barseloni. To je grad kome se stalno vraćam. Dugo sam živeo u njemu i Barselona je moja druga kuća.

10. Neostvarena želja?
- Da se ostvarim kao roditelj.