Koliko ima srpske dijaspore (1): Srbija ne zna da broji
Međunarodne statistike pokazuje da se poslednjih godina Srbi ponovo masovno iseljavaju, što je maticu svrstalo u jato zemalja sa najbrojnijom emigracijom. Stručnjaci ukazuju da je posle više srpskih seoba, na delu nova, ovomilenijumska, a vlast i dalje samo tipuje s brojkama onih koji su napustili maticu.
U dijaspori širom planete je, prema rečima narodnog poslanika, bivšeg predsednika parlamentarnog odbora za dijasporu, Aleksandra Čotrića, skoro tri miliona Srba, a još toliko živi u našem regionu. On upozorava da se proces iseljavanja nastavlja i mada nema preciznih podataka, kako navodi, pokazuje se da svake godine Srbiju napusti od 30.000 do čak 50.000 ljudi.
- Najgore je što nam odlazi mnogo visokoobrazovanih stručnjaka profesionalnog profila koji se traži na Zapadu, poput stručnjaka za informacione tehnologije, elektro-inženjera, ekonomista i lekara. Oni najviše idu u Nemačku, ali se iseljavaju i na druge kontinente u Ameriku, Kanadu i Australiju. Manje obrazovano stanovništvo bira Austriju, Švajcarsku i Sloveniju.
Skupštinski odbor čiji je Čotrić član u kontaktu je sa srpskom dijasporom.
- Mi ulažemo napore da taj narod bude uz maticu Srbiju da bi jačali nacionalni identitet. Mnogi od njih bi se vratili, ali postoje brojne prepreke. To su stručnjaci i naučnici, a u domovini ne mogu da nađu posao, nemaju izgleda za napredak u službi, a nema ni mogućnosti za bavljenje naučnim radom. Oni kažu da bi došli i za manju platu da nema tih profesionalnih kočnica. S druge strane, problem odlaska građana Srbije može se povećati sa ulaskom u Evropsku uniju. Recimo, 2,5 miliona Rumuna se odlilo njihovim priključenjem EU, a najviše ih je u Španiji, skoro dva miliona. Isti problem beleže i Mađarska i Bugarska, a sa ulaskom u EU preti i Srbiji - zaključio je Čotrić.
Država s mnogo imena
Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja Sekretarijata UN objavljuje da je 2013. bilo oko 1,32 miliona migranata koji su rođeni u Srbiji. Dijasporska udruženja ukazuju da ih je više nego trostruko i procenjuju da je dijaspora stigla do četiri miliona. Ova neslaganja oko broja naših dijasporaca Vladimir Grečić pojašnjava činjenicom da godišnje statistike glavnih imigracionih zemalja uglavnom evidentiraju migrante prema zemlji rođenja. Situacija je konfuzna, jer je Srbija u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila državni status, pa migranti kao zemlju rođenja navode SR Jugoslaviju, Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, Srbiju, Kosovo...
Srpska dijaspora se veoma uvećala samo tokom poslednje dve decenije, upozorava stručnjak za migracije Vladimir Grečić. On akcenat stavlja na iseljavanje srpske pameti.
- Mnogi Srbi su počeli da napuštaju republike bivše Jugoslavije početkom 90-ih godina prošlog veka, plašeći se širenja sukoba, a Srbiju je između dva popisa, od 1991. do 2002, napustilo 18.769 visokoobrazovanih kadrova. Iseljavanje stručnjaka je nastavljeno i posle političkih promena 5. oktobra 2000, s godišnjim povećanjem broja emigranata od 2008. naovamo. Statistika zemalja-članica OECD pokazuje da je 2011. u ovoj grupaciji zemalja bilo čak 562.000 imigranata starosne dobi od 15 i više godina koji su rođeni u Srbiji, a među njima 61.000 visokoobrazovanih - naveo je ovaj stručnjak.
Najnovija publikacija OECD posvećena migracijama, SOPEMI 2014, pokazuje da je 2012. iz Srbije samo u zemlje-članice OECD emigriralo 39.000 ljudi.
- Time se Srbija našla na 37. mestu u svetu među 50 država sa najbrojnijom emigracijom. U odnosu na ukupan broj stanovnika, 2012. godine je bila na devetom mestu sa 5.354 emigranta na milion ljudi. Problem je i sve veće iseljavanje talenata iz Srbije, što potvrđuje i prošla godina u kojoj je overen prevod više od 5.000 fakultetskih, doktorskih i master diploma - upozorava Grečić.
Da Srbija ima ogromnu dijasporu u odnosu na ukupan broj stanovnika, potvrdio je i Janko Veselinović, predsednik parlamentarnog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
- Zbog toga država mora da bude mnogo više angažovana na uspostavljanju jačih veza, ali i ostvarenja prava naših ljudi u rasejanju - kaže Veselinović za "Vesti".
- Prvi i osnovni zadatak države je da ustanovi tačan broj građana Srbije u dijaspori, što još uvek nije učinjeno. Veliko rasejanje imaju i Izrael, Italija i Francuska i mnogo se odgovornije prema njemu ponašaju, u čemu treba da nam budu primer. Oni su dali dijaspori pravo glasa, evidentirali je u biračkim spiskovima, dok Srbija traži da se naši ljudi svaki put prijavljuju da bi glasali na izborima u zemlji i to je velika šteta za državu - naveo je naš sagovornik, dodajući da srpska dijaspora nije u pravom smislu deo nacionalnih, privrednih i kulturnih resursa. On smatra da vlast takvim ponašanjem i svođenjem Ministarstva za dijasporu prvo na kancelariju, a sada na običan Ured u okviru Ministarstva spoljnih poslova, namerno gura veliko srpsko rasejanje u zapećak.
- Kada naši ljudi pređu granicu, za državu kao da više ne postoje - zaključio je Veselinović.
Odliv stanovništva desetkovaće Srbiju koja će se, kako govore procene Ujedinjenih nacija, do 2050. smanjiti za milion i po stanovnika. Da je ta statistika još crnja, za naš list je ukazao demograf Ivan Marinković, objašnjavajući da je u toj projekciji UN, Srbija sa 8.851.000 stanovnika posmatrana zajedno sa Kosovom koje, inače, ima najveću stopu nataliteta u Evropi. Podsećajući da uža Srbija sada ima manje od 7,5 miliona stanovnika, Marinković prognozira da bi polovinom veka mogla da padne ispod pet miliona ljudi. UN navode da će broj mlađih od 15 godina padati, a u porastu će biti samo broj 80-godišnjaka.