Sve snage ka ruskoj granici
Prema podacima Ministarstva odbrane, od početka prošle godine su države članice NATO-a sprovele tom maršrutom više od 3.200 transporta vojnog osoblja i materijala.
Austrija, koja je neutralna zemlja, odobrava tranzit, uobičajeno, samo za učešće u vojnim vežbama i za svrhe obuke. Pilc sumnja da su svi ti transporti imali baš takvu svrhu.
- Polazim od toga da se radilo o naoružavanju - kazao je on dodajući da je pravac preko Austrije glavna ruta za raspoređivanje zapadnih snaga za predstojeći (eventualni) konflikt zapadnih država s Rusijom.
Većina transporta NATO trupa kroz Austriju otpada na vojsku SAD. Od početka 2014. do marta 2015. godine su Amerikanci preko teritorije Austrije poslali 1.310 transporta.
Vojne transporte kroz Austriju slale su i Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija.
Pročitajte još:
* NATO demonstracija sile u Evropi: Da li će Rusija reagovati?
Zeleni su apelovali na kancelara Vernera Fajmana da hitno sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na temu NATO transporta kroz Austriju. Na toj sednici Zeleni žele da ukažu na "prećutno podržavanje naoružavanja - preko Austrije".
Ti transporti, prema Pilcu, ugrožavaju neutralnost na koju se obavezala Austrija.
Od političkog prevrata u Ukrajini, februara prošle godine, ukrajinska vlada uz pomoć NATO-a vodi rat protiv proruskih snaga na istoku zemlje. SAD vladi u Kijevu dostavljaju vojnu opremu, a američka vojska obučava zapadnoukrajinske vojnike.
Pritom su i države NATO povećale svoj odbrambeni potencijal - u baltičkim državicama, ali i u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj.
Ratoborni Poljaci prete Moskvi
Evropske, američke i izraelske kompanije iz sektora vojne industrije pronašle su novu "obećanu zemlju" - Poljsku. Naime, ta država u sledećih osam godina na modernizaciju i jačanje armije namerava da potroši čak 40 milijardi dolara. Cilj tolikih ulaganja u vojsku jeste odvraćanje Rusije od potencijalne agresije, ali i motiv da Poljska postane još moćnija članica NATO-a.
Pada vlada u Varšavi
Dobar deo arsenala Poljske čini zastarela oprema sovjetskog porekla, pa je 2013. godine rešeno da se u sledećih 10 godina izdvoji dva odsto BDP-a na modernizaciju oružanih snaga: kupiće više od 70 transportnih i jurišnih helikoptera, tri podmornice i raketne protivvazdušne sisteme. Račune bi mogli da im pomrse izbori jer će aktuelna vlada najverovatnije morati da siđe s vlasti, a opozicija već osuđuje kupovinu tolike vojne opreme.