Srpsko imanje teritorija SAD
Na adresi u Banjičkih žrtava 6 je konfiskovano imanje profesora Momčila Ninčića, ministra spoljnih poslova u vladi Kraljevine Jugoslavije. Imovinu su mu posle Drugog svetskog rata otele jugoslovenske vlasti. Ninčićevih sedmoro unučadi, a dvojica žive u Americi i Velikoj Britaniji, blagovremeno su podneli zahtev za povraćaj dedovine Agenciji za restituciju.
Ninčićeva unuka, Beograđanka Spomenka Ninčić-Šoć, kaže za "Vesti" da je radi veštačenja komisija Agencije za restituciju pokušala da uđe na posed u Banjičkih žrtava 6, ali im pristup nisu dozvolile bezbednosne službe koje čuvaju tu američku školu.
- U rešenju koje je DIPOS uputio Agenciji za restituciju, zahtevajući da momentalno otkažu uviđaj, obrazloženo je da se zakupljene nepokretnosti smatraju teritorijom SAD. Takođe, da zakazivanje uviđaja mora da ide preko Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade SAD. U suprotnom bi, kažu u DIPOS-u, izbio diplomatski skandal, pošto škola ima status diplomatsko-konzularnog predstavništva i sudski imunitet - priča Spomenka.
Ona kaže da je ne čudi što se DIPOS grčevito drži za njihovu otetu dedovinu. Kaže da je to državno preduzeće još od komunističkog vremena, ali je veoma čudi što se ne izjašnjava Ambasada Amerike, države u kojoj je privatni posed svetinja. Ona ukazuje da u Ambasadi SAD znaju za istorijat poseda.
Imanje u ulici Banjičkih žrtava 6, Momčilu Ninčiću je u miraz donela supruga Spomenka.
- Na imanju je bila vila dede i babe i mogli smo da je gledamo samo sa ulice. Posed su tokom tog rata koristili Nemci, a zatim sovjetska vojska. Nakon oslobođenja uselio se Milovan Đilas, posle njega koristio je Petar Stambolić. Nakon Stambolićeve smrti kuća je postala rezidencija australijskog ambasadora, pa Internacionalna škola - priča Spomenka.
Smrt u emigraciji
Istaknuti političar u Kraljevini Jugoslaviji akademik Momčilo Ninčić (1876-1949) bio je profesor ekonomije, a doktorat prava odbranio je u Sorboni. Takođe je bio predsednik Društva naroda, preteče UN, ali i profesor Univerziteta u Beogradu, ministar finansija 1915-1919, građevine, prosvete, pravde, trgovine i industrije i, najduže, inostranih poslova. Suđeno mu je 1946, jer je podržavao Jugoslovensku vojsku u otadžbini i Dražu Mihailovića. Umro je u emigraciji, u Lozani, a rehabilitovan je 2006.