Azilantima obaveze - nemački i posao
Nemačka pomaže, a osnova za to je solidna finansijska i budžetska politika, kako je rekla. Bez obzira na troškove oko izbeglica (za 2016. godinu se planira dodatnih šest milijardi evra), ona je naglasila da ne želi nove dugove u srednjoročnim planovima.
Merkelova od EU traži da se dogovori proporcionalna podela izbeglica po fer kriterijumima. "Ne možemo da kažemo da ćemo raspodeliti fiksni broj izbeglica, pa da odredimo gornju granicu tog broja i kažemo - baš nas briga za one iznad te granice", poručila je kancelarka.
Pročitajte još:
* Evropu svađaju kvote izbeglica
* Merkel: Beograd doneo hrabre odluke
* Merkel: Rekordan broj izbeglica promeniće Nemačku na bolje
Ona je ponovo podvukla jasnu razliku između izbeglica prema azilantskom pravu i ekonomskih migranata, koji treba da se još brže i konsekventnije deportuju u zemlje porekla. "Oni koji dolaze kod nas iz ekonomske nužde, neće moći da ostanu u Nemačkoj. Ma koliko da je težak njihov lični život, to neminovno spada u realnost", dodala je ona.
Šta će Bundesver na Kosovu?
Šef frakcije Levice, Gregor Gizi, kritikovao je planirano pooštravanje azilantskog zakona, kao što je dalje svrstavanje Kosova, Albanije i Crne Gore u sigurne zemlje. "Da li je na Kosovu potreban Bundesver ili je to sigurna država?", pitao je ovaj levičar.
- Ko dobije azil u Nemačkoj, treba da se što pre integriše, pre svega učenjem nemačkog jezika i integracijom na tržištu rada. Treba da učimo iz iskustava iz 60-ih godina, kada smo kod nas pozvali gastarbajtere, koji su od početka integraciju postavili kao najviši prioritet - podvukla je Merkelova.