Najbludnija krunisana glava
Bilo je to ubistvo kneza Mihaila Obrenovića u Topčideru, maja 1868. godine. Knez Mihailo je umro bez naslednika, a u Srbiji, prepunoj pristalica Obrenovića, nije bilo ni govora da na vlast dođe druga dinastija. Jedino rešenje je bio Milan Obrenović.
Znalo se, naravno, da nije bio direktan potomak osnivača Obrenovića, kneza Miloša, nego pobočan, unuk Miloševog brata Jevrema. Uz to je bio maloletan, a vaspitavan u inostranstvu. Ali, ko pita u nevolji, važno je da je Obrenović. Umesto njega vladala je namesnička vlada od tri člana, ali je on, čim je napunio osamnaestu, najurio namesnike.
Mladi Obrenović je važio za ljubitelja žena i u tome nije imao premca na evropskim dvorovima. Njegov život je bio poslastica za evropsku štampu. Nije prošla nedelja, a da se o njemu nešto ne piše. Slabost su mu bile sve žene, bez obzira da li su slobodne ili udate. Za skandale nije mario.
Srbin čija bi žena zapala srpskom knezu za oko, a koji je držao do časti, mogao je da bude čak i uhapšen kao državni neprijatelj, a smatrao se srećnikom ako prođe samo sa službenim premeštajem u neko zabito selo ili varošicu! I obrnuto: mnoge ličnosti, pa i potpuno nesposobne, čak i obični praktikanti, preko noći su sticali visoko mesto u činovničkoj hijerarhiji samo ako svojoj ženi progledaju kroz prste izlive nežnosti zaljubljenog Milana Obrenovića, a naročito njen odlazak u dvor u sitne sate.
Tako je, tvrdilo se, moglo da se dogura i do ministra.
Policijska država
Na osnovu skandaloznih priča nikako ne bi trebalo zaključivati da je knez Milan trošio sve vreme na lepe žene, a drugi mu vodili državničke poslove. Naprotiv. Sve konce u zemlji držao je čvrstom rukom. Ukinuo je mnoge političke slobode, za protivnike režima nije imao milosti, policija je radila punom parom...