Karijeru gradi preko politike

Pero Pajkanović

Njegovi roditelji za to vreme vredno su radili u austrijskoj prestonici sa ciljem da se vrate u svoj rodni kraj. Međutim, rat je ispisao drugačije stranice života. Pero je danas magistar ekonomije, a svoju karijeru ovaj 34-godišnjak uspešno gradi i u Austrijskoj narodnoj partiji (OVP), čiji je lider vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlener.

Podrška roditelja

Pero kaže da je nemački lako savladao, a Beč mu je otvorio razne mogućnosti. Posebno hvali obrazovni sistem, koji je čak i za strane studente izuzetno pristupačan. I pored školarine koja je, po svedočenju mnogih, jeftinija nego u Beogradu, Pero je jedan od retkih Srba iz Beča koji je stekao akademsku diplomu.

- Nažalost, mnogo mladih ljudi ovde se nije odlučilo za visoko obrazovanje. Recimo, iz Hrvatske je tri puta veći udeo omladinaca koji završe fakultet nego iz Srbije.

Jednostavno, nedostaje im motivacije. Imao sam sreću da mi roditelji nisu ništa branili i imao sam maksimalnu podršku. Tvrdoglav sam i uvek sam radio. Cilj mi je bio da promenim nešto, a ako to želiš, moraš da se uključiš u sistem i da pokušaš -kaže Pero, koji je takođe redak pripadnik srpske zajednice koji se odlučio da pokuša da ostvari karijeru u austrijskoj politici, i to u partiji koja je deo vladajuće koalicije.

U stranci nema populizma

Stranku, ističe, nije birao po političkom programu, već po pristupu i ideologiji.
- Ideologija mi je bila vrlo bitna, jer je Austrijska narodna stranka hrišćansko-socijalna, i kao takva ima nekoliko jasnih ideoloških pravaca. Prvo, da svaki rad mora da se ceni i da ima svoju cenu. Zatim, da svako ko želi da radi, treba da ima tu mogućnost i da mu se pomogne. I treće, da je individua ključni i sastavni deo celine. Dakle, da smo onoliko jaki, koliko je svaki pojedinac u sastavu jak. U stranci nema populizma u klasičnom smislu, nema hvalisanja i dvomišljenih pristupa.

Slobodarci okupili bogataše

O političkim ideologijama drugih stranaka kaže:
- Sa socijaldemokratama me ne veže ništa, iako imam dosta prijatelja koji su članovi te stranke, ali ja porodično nisam ništa mogao da nađem u socijalizmu. Takođe, populizam nikada ne može da kontroliše procese i to je razlog što nikada ne bih bio član slobodaraca. To je udruženje samo za sebe, čije zatvoreno političko jezgro čine bogati industrijalci, a ostalo su pešadinci.

U partiju koja očigledno polaže na mlade ljude, a iznedrila je i ministra spoljnih poslova Sebastjana Kurca, Pajkanović se učlanio 2008. godine i, kaže, zadovoljan je odnosom prema njemu.

Bez podela

- U Austriji je početkom 90-ih, o srpskom narodu stvorena neopravdano loša slika koja mu nikako ne pripada i koja je bila potpuno neopravdana. Sada je to prevaziđeno. Za našu stranku Srbi u Austriji nisu stranci, već Austrijanci srpskog porekla. Ovde se svi smatraju ravnopravnim, i nema podele po naciji i veroispovesti. Niko vas posle "Dobar dan", neće pitati "Odakle ste?".

- Nisu me gledali kao stranca i potpuno je nebitno kako se prezivam. U Narodnoj stranci nema podele. Ako si deo stranke, imaš mogućnost da ravnopravno sedneš za sto sa ministrom, jer nema hijararhijske zakrućenosti kao na dvoru. Ne morate da idete preko 12 sekretara, tri zamenika i pet pomoćnika da dođete do onoga sa kim želite da pričate.

Narodnjaci cene Srbe

Pero je danas u predsedništvu 14. Bečke opštine i funkcioner udruženja privrednika. Narodnjaci, kaže, generalno imaju pozitivan stav i prema srpskom narodu i srpskoj vlasti. A na pitanje šta fali političarima u Srbiji, konkretno odgovara: bolja kadrovska politika, manje klanjanja i prošenja, a takođe i manje hvalisanja.

- Nećete naći nijednog austrijskog političara koji će reći kako je Austrija loša zemlja, ili da su Austrijanci lenji, nesposobni ili zaostali. Isto ga nećete čuti da kaže da su najbolji na svetu i da nema boljeg od nas.

On lično imao je veliku želju da se vrati u Srbiju, ali podvlači da ga je odvratilo loše iskustvo. Razmišljao je i da se u otadžbini bavi politikom, ali podvlači da je to veoma težak posao.

- Divim se svakome ko se bavi politikom u Srbiji. To su mnogo veliki kompromisi koje čovek mora da prihvati da bi nešto uradio, a ne zna da li će to što je obećano i dogovoreno biti zaista i realizovano. Ne može da se izvrši ni temeljna reforma državne uprave, jer to zahteva mnogo vremena i novca. A u Srbiji nema ni novca ni vremena, a često nedostaje i politički kadar.