"Moderne pesme traju kao jogurt"
Kako komentarišete najezdu rijaliti programa?
- Oduvek je bilo toga da volimo da gledamo komšiji u dvorište. Sećam se u Sarajevu nijednu kuću nisi mogao prodati ako prozori ne gledaju u nečije dvorište. To si odmah morao probijati prozor da hanuma može gledati kroz njega. Ljude više interesuje tuđi život nego vlastiti, jer njegov vlastiti život je tako bedan da zna da mora da pobegne od svoje realnosti u tuđu. Borba protiv rijalitija je izgleda izgubljena. Većina štampanih medija preuzela je ulogu izveštača iz rijalitija pa su im Stanija i drugarice na naslovnim stranama. Znači, mi smo izgubili bitku.
Kako je danas stanje u muzici?
- Stanje je degradirano, zato što se dobar autor više ne trudi da pravi karijeru, već se na tržištu pojave dve-tri dobre pesme, a one se prodaju klupskim sviračima i lokalnim muzičarima. Autor uzme pare i reši svoju trenutnu situaciju. Sve je svedeno na tezgarenje. Još postoje Riblja čorba, Bajaga, Đule Van Gog, Đorđe Balašević. A sve je više nekih čudnih autora čije pesme traju kao jogurt, pet dana. Kako se pojave tako nestaju i dolaze drugi. To su ti miš-majstori koji na kompjuterima prave pesme, to su uglavnom plagijati. Stari autori su digli ruke, jer nemaju ništa od toga da ih tuže. Situacija je mnogo loša.
Pročitajte još:
* Polomili mu bagrenje: Posečeno drveće koje je Balašević zasadio za suprugu
Da li su mediji krivi za to?
- Normalno. Nacionalna televizija mora da bude čuvar tog kvaliteta, pop, rok, narodne muzike. Da na tu televiziju ne može doći, recimo neka otvaračica usta. HRT je to odlično rešio. Na HRT-u se ne može videti i čuti CIKI-RIKI, nego Oliver Dragojević, Meri Cetinić, Nina Badrić... U Srbiji poreznici nisu pitali za zaradu ni Zdravka Čolića, ni Gorana Bregovića, ni Boru Čorbu, Bajagu, Balaševića. Bila je to Sandra Afrika, Ana Nikolić.
Kakvi bendovi danas opstaju?
- To su nekakvi klupski bendovi, koji se zovu po kafani ili klubu u kojem sviraju. Tih pet momaka nisu čak smislili ni svoje ime. Oni ispune želju nekog od TV voditelja na nekom od splavova i dođu kod njega u emisiju. Sve se svodi na jeftinu i poslušnu radnu snagu. Ne možeš ti trzati Zdravka Čolića da ti dolazi pevati na rođendanima, na prijemima kod prijatelja. A ovi novi koji su se pojavili na televiziji njih možeš da zoveš u pola noći i da ti premeštaju nameštaj u stanu. Jer oni to rade da bi samo bili na televiziji. Pa 99 posto tih koji se pojave na Pinku, TV Prva nestaće za dva meseca. Ali šta je tu je. Ne možemo mi to ispraviti. To traje od 2000. godine.
A muzička takmičenja?
- To je džuboks pevanje, na takmičenjima učestvuju imitatori zvezda i traju dok su na televiziji. Kad se završi emisija, završi i on sa svojim pevanjem. Šta je pobednica takmičenja "Tvoje lice zvuči poznato" Ana Kokić iskoristila od svoje pobede? Ništa. Ne samo ona. Niko. To znači, ne pravi se tako zvezda. Zvezda se rađa.
Ko je po vama zvezda?
- Zdravko Čolić, neprikosnoven, zatim Lepa Brena, Ceca. To su velika imena. Tu je i Goran Bregović, Nele Karajlić, Emir Kusturica, da ne govorim Bajaga, pa Đorđe Balašević, koji je vanserijska zvezda, jer on je svojim radom sve stekao. On ne mora da se slika na televiziji.
Hapsili ga svi
Dragoslav Gane Pecikoza rođen je 1953. u Sarajevu, a muzika mu je ljubav i zanimanje od 1968. god. Počeo je kao bubnjar u sarajevskim grupama Simboli, Čisti zrak, Korak, Bosanski lonac, KOD, Teška industrija, Transport. U početku je pisao i tekstove, a u menadžerskim vodama je od 1988. godine.
x Bio je jedan od učesnika stvaranja grupa Zabranjeno pušenje, Crvena jabuka, Merlin, TAP 011, stvarao je karijeru Goci Tržan, a danas je menadžer Riblje čorbe, No smoking orkestra. Uporedo s muzikom producira i pozorišne predstave i realizuje turneje.
x Bavio se i humanitarnim radom devedesetih, šaljući mnoge kamione pomoći pa su ga odreda hapsili svi, i Srbi, i Muslimani i Hrvati.
Kako je bilo organizovati koncerte nekad, a kako je sad?
- Što se tiče tehnike, to je lakše. Nekad se čekalo na red da turneju završe Čola, Bijelo dugme pa da drugi bendovi dođu na red, jer je bilo jedno ozvučenje. Čekalo se po pola godine. Sad samo u Srbiji ima 10-20 vrhunskih ozvučenja. Dvorana ima, ali nema ko da ih napuni. Domovi kultura su mesta za izuzetne ljude, kao što su bili Kemal Monteno, Arsen Dedić, par tih starih zvezda koji su mogli da pevaju u osam uveče. Kad bih ove sadašnje zvezde što se hvale velikim tiražima i posetama stavio da pevaju u osam sati, ne bi im došao niko. A kad peva u pola dva ujutro, kad su svi pijani, on može da peva i "trla baba lan" niko živ ne zna ni šta on peva ni da li peva. Jer, tad je čitava kafana drogirana i pijana. Nekada su veliki koncerti bili svake godine, sada mogu svake treće ili samo u sklopu nekih festivala.
Koliko je muzički svet izgubio odlaskom Arsena Dedića?
- Davno sam rekao da postoje pet veličanstvenih kantautora i na prvom mestu je Arsen koji je 1965. godine održao prvi autorski koncert u Domu sindikata. On je svojim radom došao do savršenstva i njega nisu mogli staviti ni u pop ni rok muziku. I onda se stručnjaci dosetili da bi on bio naš najbolji šansonjer i on je do kraja života ostao šansonjer. Čovek koji je napisao 40 knjiga poezije, izdao 40 albuma, radio muziku za 70 filmova i 140 pozorišnih predstava, dobitnik nagrada za poeziju i za muziku - to je svetska zvezda. Arsen trenutno nema naslednika. Pet veličanstevnih autora su Arsen, Balašević, Bajaga, Bora Čorba, Kemal. Šteta što je Milan Mladenović umro mlad, jer bi daleko dogurao.