I to je (bio) Balkan: Ljubimac ruske carice

Carica Katarina Prva ga je 1725. utvrdila u grofovskom pravu, tražeći zvanično i od stranih vladara da priznaju novog ruskog grofa.

Još stupajući na presto posle povlačenja svog muža Petra, Katarina je 1722. Vladislaviću uz zvanje ruskog grofa dala i tri nova imanja sa kućama, i dodala mu titulu državnog savetnika.

Zatim ga je imenovala za ambasadora u Kini kako bi sposobni Hercegovac razrešio nevolje oko granica između dva tada najveća svetska carstva. Pregovore je Vladislavić vodio sa kineskim carem u Pekingu, i to celu godinu, od leta 1726. godine.

U pismima ruskoj vladi pregovore je opisivao kao teške, mučne, pa i opasne za ruske izaslanike. Konačno, 1727. sklopljen je Burinski ugovor, koji je skoro dva veka osiguravao mir na granicama Rusije i Kine.

Grof Vladislavić je na granici podizao gradove i utvrđenja, osnovao je i grad Trojickosavski. U njemu je sazidao crkvu, posvećenu Svetom Savi Srpskom.

U Moskvu se vratio 1728, i za zasluge u pregovorima sa Kinom dobio jedno od najviših ruskih odlikovanja, Orden Aleksandra Nevskog. Dobio je još jedan dvorac u Petrogradu i tri imanja. Njegovi pisani utisci sa putovanja po Sibiru i Kini prema lepoti opisa i daru za opažanje računaju se u najbolje putopise tog doba.