Štimac: Boli me, ali srpski sam vojnik ZAUVEK
- Dao sam sve od sebe. Boli na kraju, ali svi treba da poštujemo selektorov izbor, da navijamo i pomognemo na neki drugi način ako je to moguće. To je moj stav i to se nikada neće promeniti. Nisam ljut, ali kada bih rekao da mi nije krivo, lagao bih. Mi smo svi velika familija - počeo je priču Štimac, zamolivši da u tekstu ne provejava patetika ni tuga, jer je on ponosan što je reprezentativac Srbije.
Rekli ste da će Srbija osvojiti zlato na Evrobasketu?
- Ubeđen sam u to! Znam kako će da bude, znam šta smo radili i koliko smo spremni, osećaj me nikada nije varao. Od sveg srca želim da bude tako.
"Ako treba biću i ekonom reprezentacije"
- Spreman sam da igram za reprezentaciju do 35. godine, i do 45. ako treba, a nadam se da će posle biti za mene neko mesto ekonoma ili bilo kako da pomognem. Malo sam pobegao, bio sam emotivan, a ne bih voleo da me vide takvog, nisu navikli. Uvek sam za šalu i smeh. Napravili smo zajedničku grupu na Whatsappu da bismo bili u kontaktu i verujem da ćemo se čuti tokom prvenstva - naveo je Štimac.
Nazivaju vas vojnikom Srbije, da li vam to prija?
- To je nešto specijalno. Ne znam kako to sada da objasnim. Nadam se da ću moći da objasnim svom detetu jednog dana taj osećaj.
Poruka "orlovima"?
- Želim da od mene osete dodatni vetar u leđa, oni su najvažniji. Što se mene tiče, zacrtao sam da igram 100 mečeva za reprezentaciju. Sada ih imam oko 70 - zaključio je Vladimir Štimac.