Bosa Mladić ekskluzivno za "Vesti": Moj Ratko nije pristao na izdaju
Razgovarali smo u njihovoj kući u Beogradu koju je policija više desetina puta pretresala u potrazi za generalom. Ona se nedavno vratila iz Haškog tribunala, gde se pojavila kao svedok odbrane svog supruga.
Kako ste se osećali kada su se vrata sudnice zatvorila za vama?
- Velika je odgovornost da se pojavite kao svedok pred sudom u Hagu. Kada sam završila svedočenje, osetila sam veliko olakšanje zato što sam mogla da iznesem činjenice i kažem pravu istinu.
Voleo je da pomaže
"Moj muž je bio omiljen ne samo među svojim vojnicima, već i porodičnim prijateljima. Voleo je da pomaže drugima i tu nikada nije žalio sebe. Čitala sam razne grozote, da je imao poroke, a sve to nije tačno. Tek krajem rata i gubitka naše kćerke Ane, ponekad bi zapalio neku cigaretu i to je sve", kaže Bosa Mladić.
Vaše svedočenje obara tezu Tužilaštva da je general Mladić komandovao događajima u Srebrenici?
- Moje svedočenje dokazuje činjenicu da je Ratko 14, 15. i 16. jula 1995. godine boravio u Srbiji. Tačnije, sve do 17. jula ujutro je bio u Beogradu, spavao je u svojoj kući. Prva dva dana je imao sastanke sa Slobodanom Miloševićem i međunarodnim predstavnicima, a 16. jula smo bili kumovi na jednoj svadbi. To su činjenice, kao što je činjenica da ga je tokom tog odsustva menjao njegov zamenik, kao što je to činio i ranije i kasnije. Kada bi bio sa nama, sa svojom porodicom, Ratko nije ni komandovao niti se uopšte obraćao bilo kome iz svoje vojske.
Znate li o čemu je pričao sa Miloševićem?
- Svaki put kada bi došao u Beograd to ne bi bio klasičan dopust vojnika. Uvek je imao sastanke, mahom sa predstavnicima međunarodne zajednice. Nikada ga nisam pitala za sadržinu bilo kog od tih razgovora, pa ni ovog sa Miloševićem.
Šta vam je rekao kada ste ga pitali o događaju u Srebrenici?
- To pitanje mi je postavio i tužilac. Kada sam čula za taj događaj upitala sam ga direktno: "Imaš li ti nešto sa ovim?" On se uozbiljio, pogledao me i odgovorio: "Zar sumnjaš u mene..."
Na ivici života i smrti
Kako je sada general?
- Bila bih nepravedna kada ne bih kazala kako nije mnogo bolje nego u trenutku kada je uhapšen. Na početku pritvora je zaista bio na ivici života i smrti. Nadležni nisu odmah reagovali iako sam, kada sam mu bila u poseti, skrenula pažnju lekaru da ne jede dobro. Dobio je tešku upalu pluća i infarkt. Srećom, kada su ga primili u bolnicu i pružili adekvatnu pomoć, izvukao se. Od tada je krenulo nabolje. Sam mi kaže da ga redovno kontrolišu i radi sa fizioterapeutom. Nisam lekar da mogu da kažem da li je moglo da bude bolje, ali kao njegova žena, kao neko ko je čitav život proveo sa njim, mislim da nije u zdravstvenom stanju da se brani kako bi trebalo.
Jeste li posumnjali?
- Nisam imala razloga da sumnjam, jer me nikada nije lagao. Vidite, sa njim živim 49 godina i za to vreme se supružnici veoma dobro upoznaju da mogu da osete da li onaj drugi govori istinu. Nemoguće je da čovek sa tako visoko izgrađenim moralnim normama i ljubavlju prema vojnom pozivu može da ima ikakve veze sa tim zločinom.
Rat promeni čoveka?
- Pa ljudi iz vojske kojom je komandovao su mi pričali o tome kakav je on oficir tokom celog rata. Jedan oficir iz njegove klase mi je doslovce rekao: "General Mladić je bio i ostao izuzetan prijatelj, istrajan, pravičan i pre svega častan čovek." Ja na to mogu samo da dodam da je moj muž bio human čovek koji je voleo ljude i poštovao druge nacije. Bio je omiljen i od vojnika i od starešina, mada je bio veoma strog. Ljudi su cenili to što je strog, ali pravičan.
U optužnici, ipak, stoji drugačije?
- Kada je podignuta ta optužnica, on je od strane uglavnom zapadnih medija već uveliko bio linčovan i osuđen kao ratni zločinac. Na suđenju se pokazalo, kroz konkretne dokaze, da mnoge te "činjenice" nisu tačne. Ali, umesto da ti isti mediji sada izveste kako su bili u zabuni, oni ćute. Ta nepravda mora da boli čoveka.
U javnosti se i dalje spekuliše kada je general Mladić počeo da se skriva. Možete li da jednom zauvek rešite tu misteriju?
- Otišao je od kuće 28. juna 2001. godine, na Vidovdan. Tog dana su Slobodana Miloševića poslali u Hagu. Ratko je bio u dvorištu, zalivao travu, kada nas je pozvao jedan prijatelj i rekao da je dobio informaciju da "u Hagu očekuju još dvojicu". Spakovao se vojnički brzo i otišao. Od tada više nismo znali ni gde je ni kako mu je.
