Čekamo rezultate i nadamo se najboljem

- Za nas je Anđelka više od dobrotvora. Imali smo priliku da je upoznamo i zavolimo kao da nam je rod rođeni. Toliko smo bliski postali, kao porodica. Verujte, Anđelku doživljavam kao majku i nosiću je uvek u srcu, gde god da sam i šta god da mi se događa u životu. Neka joj dragi Bog podari dobro zdravlje i svaku sreću! - poručuje majka Verica Petković i dodaje:

- Isto tako, moram reći da nam ova divna žena uvek pošalje pomoć u pravi čas. Njen dar je zalog za Lazarov ponovni odlazak u Moskvu u decembru, najkasnije januaru. U međuvremenu, uradio je skener celog tela kako bi uklonio svaku sumnju o ostacima bolesti. Rezultati su bili dobri, a metastazama ni traga. Ostalo je još da uradi magnetnu rezonancu i ultrazvuk pluća. To ćemo obaviti najverovatnije u KCS i nadamo se da će snimci pokazati da je sve u redu i da nema mesta brizi. Sve te nalaze moraće da ponese u Moskvu i tamo će odlučiti šta i kako dalje. Molimo se Bogu da to sve bude kako treba i da naš Laza konačno predahne od svih muka koje ga dve decenije u stopu prate. Pre svega da se oslobodi večitog straha za život, koji kad vam se uvuče u kosti ne pušta čoveka da slobodno živi i diše.

Od kada su saznali za Lazarevu opaku bolest, nastupilo je vreme pakla za Petkoviće. Nisu želeli da se pomire sa činjenicom da smrt kuca na njihova vrata i preti da im oduzme sina, kao ni da bitku predaju pre nego što je započeta. Obreli su se u Moskvi i zahvaljujući alternativnoj medicini, Lazar je danas među živima. Njegova borba još nije okončana, ali ne gubi nadu da će se uskoro, ipak, pozitivno završiti. Da će konačno moći da uživa u čarima života i mladosti, poput svojih vršnjaka.

Istina, zahvaljujući mnogim humanim ljudima, Petkovići su uspeli da izbore mnoge bitke kada je lečenje njihovog sina u pitanju. Činili su to ponekad i pozajmljujući novac koji im je nedostajao. Jednom rečju, sve što je u njihovoj moći da otrgnu sina iz kandži opake bolesti.

- Još jednom hvala svim znanim i neznanim zemljacima, plemenitim čitaocima "Vesti", za sve što su učinili za nas. Nikad im to nećemo zaboraviti - kazala je Verica Petković.

- Iskoristila bih ovu priliku i da se od srca zahvalim dobročiniteljima koji su ne samo poslali novac za lečenje, već i zvali telefonom da bi nas bodrili kad nam je bilo najteže. Među njima je i porodica Lekanić iz Kanade, kao i naše dobre komšije iz Loznice, Markovići, koji rade u Kelnu. Mi ćemo nastaviti da se borimo sa svime što je pred nama, nema nam druge. Ipak, i ovaj vid podrške za nas mnogo znači, pre svega u ljudskom smislu i daje snagu da se izborimo sa svim nedaćama - iskreno će majka Verica.