Srbija ubrzala put za EU

U intervjuu bečkom "Kuriru" rekli ste da prva poglavlja sa Srbijom treba da budu otvorena tek početkom iduće godine, da li i dalje tako mislite?

- Tu vidite koliko se stvari mogu poboljšati, ako se brže nego što smo očekivali dođe do rezultata. Poslednjih meseci je bilo razvoja, a i ja sam putovao u evropske prestonice, da prevaziđemo neke uzdržane stavove. Danas je jasno, posebno imajući u vidu šta je srpska vlada doprinela i učinila, da je moguće otvoriti poglavlja. Postoje proceduralni procesi, ali polazim od toga da, ako se stvari tako dalje razvijaju, da će do kraja godine biti otvorena poglavlja. Imamo metodologiju, koja kaže da sa poglavljima 23 i 24 rano treba da počnemo u procesu i to bi trebalo da bude moguće da se otvori u prvom delu iduće godine.

Koja poglavlja bi trebalo otvoriti do kraja godine?

- Tu ima više razmišljanja, ali naravno, tu su poglavlje 35 i poglavlje koje se bavi finansijskim pitanjima. Međutim, reč je pre svega o signalu da pregovori počinju. Postoje određena poglavlja gde su pripreme već mnogo uznapredovale i zato sam uveren da će to biti moguće. Diskusije na Samitu o zapadnom Balkanu u Beču pokazale su koliko se ceni rad Srbije i da postoji spremnost članica EU da se brzo napreduju po ovom pitanju.

U oktobru EK objavljuje novi izveštaj o napretku, a bilo je najava o promeni formata. Koje su to promene i šta Srbija može očekivati?

- Karakter izveštavanja treba da bude jače naglašen. Treba kraće i jasnije da se navodi gde se napredovalo, a gde nije, ali uz elemente koji dozvoljavaju poređenja sa drugim zemljama. Mislim da takmičarski duh nije loš. Mi želimo da se stvari brzo razvijaju. Kada javnost zemalja kandidata stvari pogleda to može biti pozitivan stimulans. Radi se o procesu, a proces znači napredovati u nekim oblastima, a to je moguće brzo ili sporije. Nadam se da će takvi izveštaji doprineti da svugde dođe do pristupa da se želi postići rezultati. Naravno da ne mogu unapred govoriti o izveštajima, ali neće biti iznenađenje da će izveštaj o Srbiji biti pozitivan posle svega što se poslednjih meseci postiglo.

Kako ocenjujete poslednje sporazume u dijalogu Beograda i Prištine?

- Oni su bili i ostali veoma važni. Posebno me raduje što su postignuti pred početak jeseni. To je dobar signal za mnoge druge pregovore, jer ovi nisu bili jednostavni. Na Balkanu još uvek postoji utisak da je prisutan mentalitet prema kojem je uvek neko pobednik i gubitnik. Ali, život je komplikovaniji i mora se dolaziti do zajedničkih rešenja, za šta su potrebne kompromisne solucije, gde nema ni pobednika ni gubitnika, već dve ili tri strane koje od rezultata imaju koristi.