Kriminal u lovištima (2): Medvedi preparirani, srne u gulašu
Krivolov i šverc zaštićenih vrsta iz naše zemlje je jedna odvratna rabota za koju do sada niko ozbiljno nije odgovarao. Ovo za "Vesti" kaže Milan Ružić iz Društva za proučavanje ptica Srbije, koje već deceniju prati nesreću sa kojom se svakodnevno susreće naše prirodno blago.
- Prema podacima koje smo dobili od lovnog stručnjaka, u Srbiji se svake godine u krivolovu ubije oko 20.000 srna. Ako uzmete u obzir da je prosečna srna teška oko 30 kilograma, proračunajte koliko je to mesa. Neverovatno je i ako se uporedi suma od 15.000 nelegalno ubijenih srna u Vojvodini, sa manje od 12.000 registrovanih lovaca u tom delu zemlje. Ispada da svi krivolove, odnosno da je u ubijanju učestvovala armija ljudi. I konačno, srna nije mala da stane u džep, pa ako se tako nešto sakrije, šta se tek dešava sa zečevima, jarebicama, prepelicama - otvara pitanje Ružić.
Zato, ako se ode u neki od boljih restorana, velike su šanse da će gosti biti posluženi mesom nelegalno ubijenih životinja, jer naš sagovornik objašnjava da sva ta divljač završi u zamrzivaču, lovačkom gulašu ili na meniju luksuznih beogradskih, novosadskih i drugih ugostiteljskih objekata.
Osim toga, na desetine hiljada ptica se prošvercuje i služi kao delikates u inostranstvu.
- Taj ogroman broj ptica se potpuno nelegalno iznosi iz Srbije i to su uigrane šeme, gde se uvek postavlja pitanje kako to niko nije sprečio. Kako to da Hrvatska carina ima 15 puta više zaplena nego naša, a govorimo o istom graničnom prelazu? Kako da njihova carina nađe 11.000 ubijenih ptica u jednoj pošiljci, a da to od nas izađe kao da je kutija šibica?
Ispada da se prema našoj bogatoj flori i fauni, kojom se uvek dičimo, mnogi bezobzirno ponašaju, ne razmišljajući o posledicama.
- Primera radi, Srbija ima manje od 70 medveda, dok u Sloveniji koja je površine Vojvodine živi nekoliko stotina. Svakog meseca naiđemo na slučaj ubijanja medveda, a koji je kod nas strogo zaštićena vrsta i ne sme se ni popreko pogledati. A, ide se toliko daleko da se čak i na internet oglasima prodaju preparirani medvedi. I opet, nema ni krivca, ni kazne.
Ružić ističe da su jedan od simbola krivolova u Srbiji i ptice grabljivice koje, kako objašnjava, nemilosrdno progone i lovci i golubari i pojedini poljoprivrednici.
- Najviše štete prave sporadični krivolovci, ljudi koji nisu registrovani lovci i poseduju nelegalno oružje. Takvi su, recimo, pojedini golubari, koji su u području Srema istrebili najugroženiju pticu Srbije - stepskog sokola. Od sedam parova koji su živeli u toj regiji, nije ostao nijedan. Golubari su na rub opstanka doveli i sivog sokola koji se gnezdi daleko od ljudi, u klisurama, klancima i kanjonima, ali su našli način i njega da ubijaju - dodaje on.
Među krivolovcima, opisuje, ima onih koji krivolove za sopstvene potrebe, da bi napunili frižidere, a na meti su im najčešće srne, divlje svinje i jeleni, koji su takođe retka životinja kod nas.
Ružić se posebno osvrće na odgovornost više od 70.000 registrovanih lovaca u Srbiji.
- Oni su uključeni u lovačke saveze, nevladine organizacije, a ti savezi praktično kontrolišu sami sebe. Jer, oni imaju profesionalce koji se bave čuvanjem lovišta, ali je osnovni problem što su lovočuvari zavisni od svog poslodavca. I to je jedan začarani krug.
Zbog svega ovoga, zaključuje, stanje u Srbiji je neodrživo.
- Društvo u kome živimo je toliko trulo i sa ovim što činimo mi ne zaslužujemo ovakav prostor. Takvi kakvi jesmo, nismo dostojni prirode koju posedujemo i, nažalost, na neki način njom upravljamo. Mi je izrabljujemo, uništavamo iz dana u dan, a sve pod geslom da pripada svima nama. Što nije tačno, jer po zakonu sve divlje životinje pripadaju državi Srbiji, a to što je neko platio članarinu u lovačkom društvu, nije opravdanje da stavi pušku na rame i ode da ubije divlju svinju da bi napunio frižider, ili orla belorepana da bi ga preparirao i ukrasio svoju lovačku sobu.
Struja i plin
Ne biraju se ni sredstva dolaska do plena. "Na celom Dunavu, Savi, Tisi, pa čak i ribnjacima, ribe se nelegalno ubijaju strujom, dinamitom, plinom i mrežama", objašnjava Milan Ružić.
Lovci rade šta hoće
"Lovcima je dato diskreciono pravo da, praktično, rade šta hoće. Oni sami broje divljač i dostavljaju podatke Ministarstvu poljoprivrede. Apsolutno sam siguran da su ti podaci naštelovani, a na osnovu njih im se daje kvota koliko životinja godišnje može da se ubije. Oni ni tu kvotu nisu u stanju da ispoštuju", kaže Ružić.
Policajci u bezakonju
"Otkriveni su brojni takvi slučajevi, ali, nažalost, često se sazna da u njima učestvuju i policajci, oni koji bi trebalo da ih štite. Na to su nam ukazali lovočuvari i članovi lovačkih društava, a mi smo zbog prijavljivanja pojedinih aktivnih policajaca koje smo otkrili u krivolovu dobijali pretnje", dodaje Ružić.