Pasivna žrtva krvavog sukoba
Razlog je sukob oko pokrajine Nagorno Karabah, koji Jermenija i Azerbejdžan sa prekidima vode gotovo čitav jedan vek!
Ratovi oko te teritorije vođeni su od 1918. do 1921. i potom od 1988. do 1994. godine, u periodu kada se raspadao Sovjetski savez (SSSR).
Nagorno Karabah je za vreme SSSR bio autonomna pokrajina u okviru Azerbejdžana, koja je 1988. prvo izglasala otcepljenje, pa ujedinjenje sa Jermenijom. To je bio uvod u brutalni rat, čiji bilans je tridesetak hiljada ubijenih i preko milion raseljenih na obe strane.
Nakon šest godina rata i međusobnih optužbi za etničko čišćenje, uz posredstvo Rusije i drugih svetskih sila započeti su "mirovni razgovori", koji traju i danas, pri čemu sporadični oružani sukobi nikada nisu prestali. U njima svake godine pogine bar po nekoliko desetina ljudi.
Dve zemlje tehnički su i dalje u ratu, nemaju diplomatske odnose, a Azeri konstantno prete da će oružjem vratiti Nagorno Karabah, ako se mirovna misija ne završi u skladu sa njihovim željama.
Azerbejdžan brani ulazak na svoju teritoriju ne samo državljanima Jermenije, već i svim pripadnicima jermenskog naroda, bez obzira na to čiji pasoš imaju.
Naravno, UEFA uvek razdvaja njihove reprezentacije prilikom žreba kvalifikacionih grupa za šampionate Evrope i sveta.