Sveti Vasilije opet sačuvao vernike!
S litice se, naime, odronila ogromna stena, oko kubik i po kamena, provalila krov i betonsku ploču i pala tačno ispred ulaza u prostoriju u kojoj vernici pale sveće, odnosno na plato ispred svetilišta uvek krcat hodočasnicima, ali niko od njih nije ni ogreban, a kamoli teže povređen!
Jeromonah Sergije Rekić rekao je da se pod Ostrogom samo dobro dešava.
- Priroda ima svoje, nije ni prvi, a verovatno ni poslednji put da se s litica iznad svetilišta usled temperaturnih razlika i uticaja atmosferskih padavina odroni kamen, ali se još nikada, baš kao ni prekjuče, nije desilo da neko strada. Niko, uz pomoć Boga i Svetog Vasilija, dosad nije povređen, jer svetac ne samo što isceljuje nego i štiti i čuva svoje vernike. Kako drugačije objasniti to što je tolika stena pala među toliko ljudi na tako malom prostoru, a da nikoga ni kamičak ne pogodi - zapitao se jeromonah Rekić.
Palionica sveća je uvek puna onih koji tu žele da spomenu pokojne i pomole se za dobro živih, a otac Sergije kaže da baš na mestu gde je pala stena redovno sedi i sveštenik koji se stara o palionici. Međutim, on je sam koji trenutak pre incidenta otišao u drugu prostoriju da popije kafu.
Nešto slično desilo se i pre dve godine kada se takođe odronila stena iz litice iznad manastirskog konaka i pala tačno na mesto na kojem je trenutak pre toga sedeo čovek posle krštenja u manastiru. Otac Sergije je podsetio i na događaj od pre nekoliko godina kada se ispod Gornjeg ostroškog manastira desio saobraćajni udes.
- S uzanog i opasnog puta je sletelo vozilo, ali su ga bukvalno zadržale grane i svi putnici su uspeli da se bezbedno izvuku iz vozila koje je, istog momenta kad u njemu više nije bilo ljudi, odletelo u provaliju. Možda je taj vozač bio nepažljiv, ali tu su bili Bog i Sveti Vasilije da poprave njegovu grešku i zaštite i njega i njegove saputnike - veruje otac Sergije.
Granata nije eksplodirala
U nizu čudesa, zaštitničkih i isceliteljskih moći koje se pripisuju Svetom Vasiliju Ostroškom, o čemu su dosad napisani celi tomovi knjiga, posebno je zanimljivo ono što se u Gornjem ostroškom manastiru dogodilo u februaru 1942. godine kada su Nemci bombardovali ovo, možda i najveće pravoslavno svetilište na svetu.
Jedna granata ispaljena iz nemačkog brdskog topa uletela je u crkvicu Časnog krsta, tik iznad ćivota, odnosno pećine u kojoj se čuvaju mošti Svetog Vasilija, kojeg za sveca i čudotvorca smatraju ne samo pravoslavci. Granata je pukla na dvoje, ali nije eksplodirala niti ikakvu štetu pričinila, pa se i danas čuva kao dokaz.
Nešto slično se desilo i 90 godina ranije, 1852. godine, kada su Turci devet dana opsedali Ostrog. I tada je jedno tursko topovsko đule uletelo u manastir, ali nije eksplodiralo.
Nabrajajući čudesa koja se pripisuju Svetom Vasiliju, sveštenici u Ostrogu ne propuštaju da ispričaju kako je negde oko 1900. godine Vidosavi Đurović iz okoline Danilovgrada ispala iz ruku kolevka sa sinom kojeg je donela na krštenje. Kolevka je sa najviše terase u gornjem manastiru odletela u nekoliko desetina metara duboki ambis. Od kolevke nije ostala ni ljuska zdrava, a dečačića Radomira zatekli zdravog i nasmejanog! Do pre tridesetak godina Radomir je živeo u okolini Peći.