Imovinu traži 2.000 Nemaca
- Ukoliko uzmemo u obzir da je najveći broj njih napustio Srbiju posle te odluke, 2.000 zahteva je realna cifra. Među Nemcima koji su proglašeni narodnim neprijateljima bilo je i onih koji nisu bili deo okupacionih snaga, ali je i njima oduzeta imovina. Veliki broj njih je stradao u našim logorima, veliki broj se iselio, tako da je u Srbiji ostalo svega oko 4.000 njihovih naslednika. Određeni broj obeštećen je na osnovu međunarodnih ugovora, pa oni sada nemaju pravo na restituciju - objasnio je za "Vesti" Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Folksdojčeri potražuju povrat oko 7.000 hektara zemljišta. Kako navodi Sekulić, da bi zahtevi bili prihvaćeni, potrebno je da postoji i određeni reciprocitet od Nemačke.
Pročitajte još:
* DS ostaje bez vile u Krunskoj ulici
* Javašluci gospodara tuđih njiva
- Agencija za restituciju trudi se da radi savesno, detaljno, i da budemo što efikasniji. To je i u cilju naslednika koji potražuju imovinu, ali i države Srbije. Oni se tretiraju ovde sa punim poštovanjem, i imaju jednaka prava kao i naši građani kada su ovakve situacije u pitanju. Protekcije nema - rekao je Sekulić.
On ističe da je i Evropska unija pohvalila odnos države Srbije prema strancima, a pogotovo Nemcima. Postoji desetak slučajeva gde je zahtev odbijen ili povučen.
- Svaki vlasnik mora pojedinačno biti rehabilitovan, a postojali su slučajevi gde rehabilitacija ili nije moguća pa smo povukli zahtev, ili je sud odbio rehabilitaciju - rekao je za RTS advokat Nikola Božić.
Folksdojčeri su se naselili u Srbiji u 18. veku, a bavili su se uglavnom zanatstvom i poljoprivredom. U proizvodnji piva nije im bilo ravnih.
Izmišljotine o broju
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, smatra da ne postoji ni 2.000 prijava.
- Mnogo je u tu više zlonamernih pljačkaša, koji caruju Vojvodinom, prodaju izmišljotine o pola miliona Nemaca. Možda da, ali u Kraljevini Jugoslaviji. Zaboravljaju da su neki Nemci doseljeni i početkom rata, naročito u Banat i potom završili karijeru na Istočnom frontu. Ako se gleda ukupna slika, nije vlast samo Agencija za restituciju. Bez izuzetka, kad god se pomene priča o podunavskim Švabama, i to kao problem, sakriva se neka velika ili manja pljačka. Mislim da je do sada jedan zahtev usvojen, što nas čini državom u kojoj nema diskriminacije - kaže Antić.