Svetu preti kineski krah!
Šangajska berza pala je za 8,4 odsto, od početka godine kompanije listirane na kineskim berzama izgubile su nekoliko stotina milijardi dolara vrednosti, a vlada u Pekingu, što je najopasnije, ne uspeva da zaustavi pad.
Prošlog meseca kineska vlada je upumpala 24 milijarde dolara u deonice, devalvirala značajno nacionalnu valutu juan i olabavila monetarnu politiku, ne bi li podigla tržište. Peking je čak posegao i za novcem državnog penzionog fonda upumpavajući ga u berze, ali ništa još ne uspeva.
Kriza je počela da se preliva i izvan Kine, pa su tako u padu i berze u Japanu, Evropi, dok su američki berzovni indeksi jučerašnji dan završili s minusom od četiri odsto. Kineska vlada je pad berze od 8,5 odsto i sama nazvala "crnim ponedeljkom", a takav lom se ne pamti od 1987. godine kada je berza u Njujorku izgubila sličan procenat vrednosti. Strahuje se da bi se pad mogao i nastaviti.
Stručnjaci problem vide u nekoliko faktora koji su se udružili u "savršenu oluju" koja je samo za dan s američkih berzi zbrisala 74 milijarde dolara. Naime, trgovci masovno rasprodaju akcije, verujući da će one samo padati u dogledno vreme, a to je onda sindrom povlačenja niti koja može da raspara čitav džemper.
- Sve je to rezultat straha od oštrog pada u Kini. Panika na Volstritu jasan je dokaz kako tržište zna da preteruje - kaže Kembel R. Harvi, ekonomista i profesor na Univerzitetu Đuk.
Situacija na kineskom tržištu nije nastala juče. Berzovni indeksi u Šangaju padaju još od juna, kada je postalo jasno da je kineskom ekonomskom čudu najverovatnije došao kraj. Vrednost deonica na kineskoj berzi od tada je pala za gotovo 40 posto, a ulje na vatru u međuvremenu je dodala i kineska vlada, koja je dopustila da padne vrednost nacionalne valute Kine.
- Sada shvatam zašto ljudi skaču s visokih zgrada - kaže jedan korisnik kineske društvene mreže Veibo.
Kineska centralna banka za sada ne pokazuje znake da će podstaći likvidnost na tržištu smanjivanjem obaveznih rezervi banaka, kako bi upumpala više novca u sistem. Ali, pitanje je može li i takav potez uopšte imati odjeka.
- Kina mora da uveri domaće tržište i ostatak sveta da njena ekonomija može da se nosi s daljim odlivom novca i da je usporavanje privrednog rasta pod kontrolom - izjavio je Krist Veston, tržišni analitičar australijskog IG.
Velika transformacija
Jedan od uzroka pada kineske privrede je i kriza u Evropi, pa je kineski izvoz značajno manji. Zatim, vlada je prestala da finansira sumanute građevinske projekte podizanja čitavih gradova - u kojima niko ne živi, mostova preko kojih saobraćaj ne ide i slično, samo da bi građevinska industrija imala posla. Treći razlog je starenje stanovništva, pa država ima sve manje za investicije, jer joj sve više treba za penzije zbog famozne politike "jednog deteta".
- Konačno, nemoćna da izvozi kao nekada, Kina se menja iz izvozne ekonomije u potrošačku, jer raste srednja klasa u toj zemlji. Sve to je uzrok usporavanja privrede - smatra Stiven Čen, finansijski analitičar.