Danski film o zločinu u Dvoru na Uni: Suze kajanja danskog oficira
Film govori o jednom od najstrašnijih zločina koji se desio u završnim danima hrvatske agresije na RSK, kada su 8. avgusta 1995, još uvek neidentifikovani zlikovci iz neposredne blizine ubili devetoro mentalnih bolesnika, pretežno nepokretnih invalida.
Masakr nad nemoćnim, uglavnom starim osobama, desio se u Osnovnoj školi u Dvoru, gde su pacijenti iz psihijatrijske bolnice u Petrinji bili evakuisani pred naletom hrvatskih bojovnika.
Pročitajte još:
* Zločini o kojima se ne govori: Zašto su srpske žrtve manje važne?
Stravičan događaj desio se bukvalno pred očima pripadnika danskog korpusa Unprofora koji ništa nisu učinili da spreče zločin, zbog čega film dobija dodatno na značaju.
- Film je zanatski dobro napravljen, mada su neka uprošćavanja bila neophodna zbog razumevanja šire publike, ali sam se ja prvo upitao gde je srpski film o takvim stvarima - komentariše general Mile Novaković, bivši komandant Vojske RSK koji je bio sagovornik u filmu.
Autori Georg Larsen i Kasper Vedsmand, potrudili su se da razgovaraju i sa srpskim i sa hrvatskim generalima koji su u to vreme bili u Dvoru na Uni, sa porodicama žrtava, ali i onima koji su bolesnike poslednji put videli žive.
Pored njih, mišljenje o zločinu daju i danski vojnici koji su bili očevici masakra, ali je glavni lik zapravo danski oficir Kold koji je bio komandant danskog bataljona.
Dve decenije posle vraća se u Hrvatsku u pokušaju da sam sebi, ali i javnosti ponudi odgovore na teška moralna pitanja: da li je mogao zaustaviti masakr, da li je uopšte imao izbora, i da li je i on zapravo izneveren od UN?
U filmu je prikazan i susret generala Novakovića i komandanta Kolda, kada je srpski oficir rasplakao još uvek aktivnog danskog kolegu.
- Pozvao sam svoju ćerkicu da dođe i upitao sam tog oficira koji mandat bi on trebalo da ima a da u Kopenhagenu ne zaštiti jednu ovakvu devojčicu ili drugo nemoćno stvorenje? Da li bi mu za to trebao mandat UN? To ga je očito potreslo, ali bez obzira na grešku koju su učinili, cenim volju danske televizije da snimi takav film, kao i napor tog danskog oficira da posle toliko godina dođe i suoči sa za njega posebno neprijatnim činjenicama da njegova jedinica nije ništa učinila da spreči pokolj nemoćnih ljudi - kaže general Novaković.
Hrvati besni i uhvaćeni u laži
U hrvatskim medijima pojava filma je dočekana "na nož", uz dominantan stav da je reč o pokušaju Danaca da operu sopstvenu savest, a posebno im je zasmetalo to što su u produciranju filma učestvovale i dve njihove producentske kuće. Optužbe da su zločin počinili njihovi odbacuju tvrdnjom da hrvatske jedinice u to vreme nisu bile na pomenutoj lokaciji, što je u filmu demantovao danski oficir, pozivajući se na svoj precizno vođen ratni dnevnik.