Anegdote o Titu koje nisu smele da se pričaju

Žandar u službi partije

Tito je pre rata često putovao na sastanke po zemlji, a i van nje, i uvek se služio falsifikovanim ispravama. Jednom je putovao na važan partijski zadatak pod imenom inženjera Kostanjšeka. Igorm slučaja u njegovom kupeu našao se neki žandarski narednik, vrlo govorljiv i znatiželjan. Tito je bio otmeno obučen, s rukavicama i šeširom, pa je žandaru verovatno prijalo da razgovara s tako uglađenim gospodinom. Tito je vrlo spretno odgovarao na sva pitanja, ističući da ima da obavi neki vrlo važan državni posao. Stigavši na odredište, Tito se pozdravio s narednikom i krenuo da izađe, ali je ovaj uhvatio njegov kofer i poneo mu do perona. Pre nego što će se vratiti u vagon, žandar je salutirao Titu i poželeo mu da dobro obavi "onaj važan posao".

Spasila ga beba

Zbog sve većeg progona komunista 1934, Josip Broz je krenuo preko Beča u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka Austrijanka držeći u naručju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, Austrijanka je zamolila Broza da joj pridrži dete. Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Putovao je pod lažnim imenom češkog inženjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kada je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao oveću mrlju – beba ga je popiškila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš i vratili mu ga.

Neka pita proletere

Vrhovni štab se u vreme pete neprijateljske ofanzive, 1943. našao u teškom položaju, samo nekoliko stotina metara od neprijateljskih linija. Član britanske vojne misije, kapetan Deakin prišao je s tumačem Titu i upitao:

- Kakva je situacija?

Kad su mu pokazali gde se nalazi neprijatelj, uzbuđeno je rekao: - Pa što se ne predamo?

Kada je tumač preveo Titu Deakinove reči, vrhovni komadant je odgovorio:

- Reci mu, nek ode k Prvoj proleterskoj, pa ako se oni slože da se predamo, slažem se i ja.

Kad se Tito ne obrije

Bez obzira na situaciju tokom rata, Tito je uvek nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primetio je da se tog jutra Tito nije obrijao pa će svom drugu:

- E, moj druže, mora da smo zapali u gadna g...., kad se drug Stari nije ni obrijao.

Uzajamno razumevanje

Godine 1944. Tito je posetio Vršac i okolna sela pa se zanimao kako narod živi, kako se slažu sa svojim susedima.

- Pa, eto, slažemo se… Samo, druže Tito… kradu nam konje! - rekao je jedan seljak.

- A što vi na to? - upitao je Tito.

- Pa i mi njima krademo konje - odogovorio je seljak.

- E, onda dobro. Znači, postoji obostrano razumevanje - nasmešio se Tito i završio razgovor.

Kriv je Minić

Jednom prilikom povela se reč o tome kako je francuski predsednik Šarl de Gol bio ljut na jugoslovenske komuniste zato što su Dražu Mihailovića posle rata osudili na smrt. Slušajući taj razgovor, kojem je prisustvovao i Miloš Minić, Tito u jednom trenutku dobaci, pokazujući na Minića:

- Pa neka pozove na odgovornost glavnog "krivca", on je bio državni tužilac na suđenju Draži…

Najbolji potez

U nacionalnom klubu štampe u Vašingtonu, Tito je 29. oktobra 1970. odgovarao na pitanja američkih novinara. Zahvaljujući Titovoj poslovičnoj ležernosti i pristupačnosti, ubrzo je uspostavljen prisan kontakt i srdačna atmosfera. Svojim duhovitim i sadržajnim odgovorima, Tito je imresionirao i najprovokativnije predstavnike "sedme sile".

- Gospodine, predsedniče, šta predstavlja najveći pozitivan rezultat Niksonove posete Jugoslaviji? - upitao je jedan novinar.

- To što sam ja danas u Americi - lakonski je odgovorio Tito.

Tito i Staljin

Posle raskida odnosa između Jugoslavije i SSSR 1948. godine, Staljin je, navodno, nekoliko puta pokušao da izvrši atentat na Tita. Navodi se da je Tito bio primoran da otvoreno piše Staljinu:

"Prestani da šalješ plaćene ubice da me ubiju. Već smo uhvatili petoricu, jednog sa bombom, jednog sa puškom… Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog u Moskvu i neću morati da pošaljem drugog."

Ne zna se šta je Staljin na to odgovorio.

Novinar platio Titu ručak

U podzemnom prolazu na Terazijama, koji je otvorio Josip Broz Tito, bio je instaliran i dotad neviđeni aparat za pečenje pilića, koji je radio automatski kad se u njega ubaci dinar, koji je tad bio "veliki kao kuća"! Organizatori svečanosti su poželeli da pečeno pile iz automata prvi proba predsjednik Republike:

- Ja nemam dinar - rekao je Tito, a i njegova supruga Jovanka nije imala para, pa je organizator upitao prisutne novinare može li ko od njih da pomogne u rešenju neočekivane teškoće?

- Imam ja - prvi se javio novinar Ljubiša Milanović.

Kolege su kasnije zavitlavale Ljubišu kako nesvakidašnju investiciju nije najbolje iskoristio napisavši, na primer, feljton s naslovom "Kako sam Titu platio ručak"! U to vreme, a naročito posle Titove smrti, mnogi koji su se samo našli u blizini doživotnog predsednika pisali su o tome ne samo članke, nego i knjige, pritom ih dobro unovčivši.