Romanovi pored Čiča Draže
Freska zauzima veliki prostor i na njoj su likovi poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, njegove supruge carice Aleksandre Fjodorovne, zatim kćerki Olge, Tatjane, Marije i Anastasije i prestolonaslednika sina Alekseja.
Svi članovi carske porodice koje su boljševici ubili u noći između 3. i 4. jula 1918. godine su naslikani sa oreolima jer ih je ruska crkva kanonizovala 1981. godine a moskovska patrijaršija je porodicu Romanov uvrstila u kalendar Crkve.
U porti manastira u Dobrunskoj Rijeci nalazi se spomenik generalu Draži Mihailoviću a stotinak metara dalje on je od strane pripadnika OZNE 13. marta 1946. godine uhapšen a njegovi pratioci pobijeni.
Postili dok su slikali
Ikone i freske su prozori u nebo. Njih mogu stvarati oni koji su božjim darom obdareni. Iako je slikanje fresaka propisano crkvenim kanonima svaki umetnik u njima ostavi pečat svoje duše i bogobojažljivosti.
-Da bi nastala freska ili ikona umetnik mora da ostvari duhovni i molitveni mir. Dok slikamo postimo, prisustvujemo svetim liturgijama kad radimo uz miris tamjana slušamo crkvenu muziku - kaže slikar Branislav Kovačević.
Iguman manastira u Dobrunskoj Rijeci arhimandrit Jovan Gardović kaže da Srbi i Rusi imaju posebne veze još od kada je Rusija bila pod Tatarima srpski narod joj je pomagao štampajući bogoslužbene knjige i šaljući ih njenim crkvama da bi imali odakle čitati službe božje.
On dodaje da su Rusi Srbima uzvraćali dok su bili pod turskom vlašću istim načinom knjigama koje su u bogoslužbenoj praksi primenjivane i njima je služeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Gadrović kaže da manastir održava veze sa ruskim narodom i često su organizovane posete ruskih građana ovoj svetinji kao prošle godine kada je ovde boravilo 70 vernika iz Rusije.
- Oni su tada izjavili da su očarani time kako su ljudi ovde pobožni kako se Bogu mole i molitvom održavaju veru sa Svevišnjim - dodao je Gardović.
Drago Vučić kaže da umetnik nema vremena da se divi svom delu.
- To je kao u priči Ive Andrića "Most na Žepi" kad je, neimar ćupriju na brzoj i nepredvidivoj reci u pustom kraju završio i krenuo u Carigrad nije mu se dalo da se okrene i vidi svoje veličanstveno delo. Ime tog majstora je brzo zaboravljeno kao što će biti i imena autora ovih fresaka ali one će ostati da žive na zidovima i u dušama našim - kaže Vičić.