Šta Berlin hoće da sakrije pod tepih?
Oni nose oznaku "samo za internu upotrebu" i ne mogu se naći na zvaničnom sajtu parlamenta. "Građani bi trebalo da znaju sve o tome šta vlada želi da gurne pod tepih jer se radi o njihovim milijardama evra", piše nemački dnevnik.
Ucena
- Pritisak na poslanike koji se protive dodatnim milijardama za Grčku vrši se podmetanjima, pritiscima i pretnjama smanjenja prihoda, opisuje "Bild".
- Ako tako nastaviš, kuću koju si započeo uskoro ćeš da finansiraš sam - ispričao je listu jedan od poslanika.
U prvom od ova tri dokumenta nalazi se predlog Klausa Reglinga, šefa komisije koja nadgleda spasavanje posrnulih zemalja (ESM) i koji navodi kakav je dogovor postigao sa Grčkom. U dokumentu stoji da je rok za vraćanje kredita 32 godine i šest meseci.
Drugi papir na 27 strana sadrži dogovor o finansijskoj pomoći, odnosno predstavlja tekst kreditnog ugovora. Njime se reguliše da Grčka od ukupne sume sme da koristi najviše 25 milijardi za sanaciju i dokapitalizaciju posrnulih banaka. Takođe se definiše da Atina pri vraćanju duga može da uplaćuje iznose od najmanje 100 miliona evra.
Treći dokument sadrži uslove ESM-a pod kojima će već ove nedelje Atina dobiti prvih 26 milijardi evra.
Raspoloženje u domaćoj političkoj javnosti je više nego podeljeno po pitanju izdvajanja daljih milijardi za Grčku, zbog čega će trpeti i buduće generacije Nemaca, ističu protivnici ovog paketa.
A onda je stigla nova, obeshrabrujuća vest iz Atine: Grčkoj su potrebne čak 92 milijarde evra, umesto najavljivanih 86.